"Videli smo kako su stare i stabilne demokratije u prošlosti lako skliznule u fašizam, komunizam, diktature, ratove. Upravo to nam mora biti stalna smernica u životu i ništa ne smemo smatrati kao bogom dano ili da nam po prirodi pripada. Sve stalno moramo iznova negovati i propitivati, stalno unapređujući ono najvažnije – demokratiju, ljudska prava, slobodu medija i vladavinu prava i zakona”, rekao je Mumin u razgovoru s novinarom BUKA magazine.
Novosadski bend Love Hunters oformljen je krajem osamdesetih. Po mnogo čemu se razlikuje od bendova koji su počeli sa radom u tom periodu, njeguju specifičan zvuk koji žanrovski spada u pank-bluz, a tekstovi pjesama su im na engleskom jeziku. Prve albume su objavljivali za manje, nezavisne izdavače i zbog toga je njihova medijska afirmacija trajala nešto duže nego kod drugih bendova. Ipak, do sredine devedesetih, bend Love Hunters stekao je status kultnog benda, što mu je omogućilo da objavljuje albume za poznatije muzičke kuće. Zadnjih godina Hantersi nisu aktivni kao što su bili ranije, ali svoje fanove će ovog ljeta počastiti koncertom na OK festu, koji se tradicionalno održava na Tjentištu u NP Sutjeska. Povodom predstojećeg nastupa, razgovarali smo sa frontmenom benda Milanom Muminom.
Neizbježno pitanje je kako provodite vrijeme u izolaciji i da li možete da izdržite ovaj period ograničenog kretanja?
Imao sam brdo nekih knjiga, muzike, filmova na čekanju, pa sam već odavno imao blagu grižu savesti oko toga, a da i ne pominjem moj mini-kućni-skarabudž studio, koji planiram već duže vreme da instaliram. Sada je konačno sve to došlo na red, tako da mi je, donekle, uz odmor sa porodicom i prijateljima, sve to i prijalo.
Živite u državi koja je uvela možda i najrigoroznije mjere u Evropi, a vezane su za pandemiju. Mislite li da se možda pretjeruje u svemu tome?
Mislim da je sve bilo preterano, brzo i neučinkovito. Neke vanredne mere su svakako bile dobrodošle, neka pravila bih čak i ostavio još malo, ali vanredno stanje, policijski čas i plašenje naroda dugim cevima?? Budalaština.
Ove godine gostujete na OK festu, koji se održava na Tjentištu. Koliko vam znači sviranje na takvim događajima?
Puno nam znači nastup na svakom novom mestu, u svakom novom prostoru i državi, jer smo zaista puno puta nastupali na istim mestima. Sa ekipom iz OK festa smo već odavno na vezi i u pregovorima i o festivalu sam čuo sve najlepše i od kolega i od publike. Osobito mi je drago što ćemo se i mi predstaviti u tako divnom ambijentu, kroz koji sam, zasad, samo prolazio.
Da li više volite svirke u zatvorenom prostoru po klubovima ili su vam koncerti na otvorenom možda draži?
Leti, narafski, preferiram otvorene prostore, mada najviše volim dobre klubske svirke. Pravilo je, ipak, da pravila nema, mora sto zvezda da se poklopi, a u oba slučaja mi dajemo maksimum!
Vi ste generacija koja je odrastala u eks-Jugi i u okviru škola su bile brojne ekskurzije. Da li ste možda bili nekada ranije na Tjentištu i šta Vam znači taj period borbe naših naroda u NOB-u? Da li dovoljno cijenimo tu žrtvu?
To su uvek bili najbolji provodi! Sve sam to po više puta kao klinac obišao, a tim mi je i veća čast, da sada kao zvezda i posetilac tamo predstavim stvaralaštvo i muziku Love Hunters-a. U USA, gde poslednjih 17 godina živim, sam naučio da je osnova svega da svi moraju biti zadovoljni. U straroj Jugi, očito neki nisu to bili, a iluzorno je nekog prisiljavati da bude tamo gde ne voli. Mi smo imali peh, da nas je zadesila i pošast komunizma iz koje se još, kako vidim, iskobeljati ne možemo, ali mislim da se polako shvata koliko je opasno eksperimentisati sa sistemima. Velika žrtva koju smo podneli u NOB-u je neosporna i neporeciva, ali bih lično sretniji bio da smo sve iskulirali i prošli kao Česi, npr. Mišljenja sam da se danas ništa ne ceni dovoljno, pa ni to.
Mislite li da je fašizam pobijeđen i brine li vas ta ksenofobija i nacionalizam koja se pobuđuje u mladima, a koji i ne znaju koliko ih to može unazaditi?
Na svemu, pa i na tome, se mora non-stop raditi! Videli smo kako su stare i stabilne demokratije u prošlosti lako skliznule u fašizam, komunizam, diktature, ratove. Upravo to nam mora biti stalna smernica u životu i ništa ne smemo smatrati kao bogom dano ili da nam po prirodi pripada. Sve stalno moramo iznova negovati i propitivati, stalno unapređujući ono najvažnije-demokratiju, ljudska prava, slobodu medija i vladavinu prava i zakona!
Da li smo mi kao narodi išta naučili iz istorije?
Vrlo malo, rekao bih, a najviše me boli što se vrlo malo i trudimo i ulažemo. Što je neko pametno rekao, nije istina da je do para, biblioteke su besplatne.
Love Hunters je bend koji je oformljen osamdesetih i među prvima koji je tekstove imao isključivo na engleskom. Koliko vam je to usporilo karijeru?
Poprilično, ali to i nije bio nikakav plan ili strategija i mi nikada nismo hteli biti deo popularne gomile i od starta smo rešili da se peva na engleskom, jer nije ni postojala neka druga opcija. Nikad na srpskom nisam ni pevao, osim da učinim usluge prijateljima, a i to mi se ne sviđa kako zvuči.
Da li vam je to otvorilo vrata u inostranstvu?
Na mnogo mesta i te kako, nastupali smo po regionu, diljem Evrope, USA-a, Kanade, čak i u šest gradova po Japanu, a imamo fanove i mnogo šire. E, sad za neku ozbiljniju karijeru, mora se kao prvo živeti permanentno tamo, što ja od samog starta ne radim i od početka sam bio tamo-‘vamo. Volim moj USA i NYC, ali isto tako ne vidim sebe ni bez mog NS-a! Zadovoljan sam jer imam dva solo američka albuma i igrani film.
Čini se da Vaš bend i nije toliko aktivan kao u ranijem periodu. Jeste li se malo umorili od svirki i muzičke karijere?
Generalno je manje svirki i nastupa, pa smo dalje od očiju, dalje od srca, puno sam i u Americi, a pogotovo što više nismo podržani od bilo kakvih medija (kojih ni nema). Ipak, daleko od toga da smo se umorili i stali, samo radimo po jedan singl i spot godišnje, jer se albumi skoro uopšte više ne snimaju, nažalos’. Sve u svemu, nisam nezadovoljan, naprotiv, sviraju se lepše i bolje organizovane, posećene svirke, samo malo ređe.
Obzirom na ime benda, da li ste uspjeli da uhvatite tu ljubav i koliko vam ljubav znači u životu?
Apsolutno sve! Pod stare dane sam uspeo da zasnujem porodicu i postanem otac, te samo mogu reći: Sve, sem toga, je golemo sviranje onoj stvari. Ako postoji idealno, sreća i tako to, ja sam sa svojom porodicom, muzikom, bendom i prijateljima našao sve!
Planovi benda?
Non-stop druženja, učenja, svirke, klopanja, nalivanja, stvaranja, putešestvije, hedonizam.