Marko Stojanović Louis fantastičan je muzičar, slobodno možemo reći i performer, koji svoju karijeru umjetnika gradi već punu deceniju. Ove godine je desetogodišnjica od objave njegovog prvog albuma. Sve je bolji u tom poslu, pa su i rezultati na polju muzike sve vidljiviji, te je postao prava muzička atrakcija na prostoru Ex-Yu. Njegovo stvaralaštvo mješavina je raznih muzičkih žanrova, od tradicionalne, preko modernih pravaca, do džeza, ali, zapravo, Marko je stvorio svoj prepoznatljivi zvuk i, kako kaže, muzika mu služi da zabavlja ljude i da širi pozitivnu energiju.
Radio je zajedničke projekte sa mnogim muzičarima, ali posebno je zadovoljan saradnjama sa umjetnicima iz Bosne i Hercegovine, jer mu je, kako on tvrdi, poslije Minhena gdje je rođen i Beograda u kojem je odrastao, Sarajevo treći dom. Naime, njegova supruga je Sarajka i on danas mnogo vremena provodi i u tom gradu.
Ne smijemo izostaviti da je Markov otac čuveni, ali, nažalost, i prerano preminuli muzičar Ljubiša Stojanović Luis, koji je imao značajan uticaj da Marko postane ono što je danas, priznati muzičar koji voli svoj posao i uživa u njemu.
Marko Louis nastupiće 20. jula na Mastercard main stage-u ovogodišnjeg OK festa, koji se tradicionalno održava na Tjentištu – NP Sutjeska. To je bio odličan povod da novinar Buka magazina porazgovara sa njim o umjetnosti, muzici, i svemu onome što je postigao u toku svoje karijere.
Marko, ovog ljeta si na OK Festu. Koliko ti znači nastup na jednom ovako velikom balkanskom festivalu?
Ako se dobro sećam, nastupao sam sa bendom na nultom ili na prvom OK festu. Sećam se bila je mala bina i padala je neka nenormalna kiša. To nas nije zaustavilo da napravimo žurku i da ljudi ostanu na koncertu. Bilo je znojavo, blatnjavo, ali predobro…Mnogo mi je drago, posle toliko godina, da opet nastupamo. Program festivala je uvek bio odličan i jedva čekam da čujem i druge bendove, pre i posle mog nastupa.
Da li si ranije boravio na Tjentištu i šta ti znače ovakva mjesta u kojim su se zbili važni istorijski događaji, a na kojim se danas okuplja veliki broj omladine veličajući slobodu i ljubav?
Kao što sam rekao, nastupali smo tamo, ali nisam bio “u civilu”. Nadam se da ćemo imati vremena da uživamo u prirodi i da obiđemo istorijske znamenitosti.
Tvoja karijera je iz godine u godinu sve uspješnija. Nižeš koncerte i sarađuješ sa mnogim muzičarima? Koliko je teško ostvariti jednu takvu karijeru?
Drago mi je da je, do sada, sve to išlo relativno sporo i organski. Ove godine slavimo deset godina od objave mog prvog solo albuma “Shine on me”. Lako je kada voliš to šta radiš. Ponekad moraju da me prijatelji podsete da radim naporno, zato što uživam u svakoj fazi rada i stvaranja. Zahvalan sam jako na poverenju ljudi koji dolaze na nastupe i pevaju sa mnom na koncertima. To mi daje samo motiv da snimam još, i još, i još, i još (smijeh).
Tvoja muzika je prava umjetnost. Bio sam na više tvojih nastupa, ali mi je koncert u Narodnm pozorištu RS ostavio fantastičan utisak, jer tu si stvorio odličnu interakciju s publikom. Šta umjetnika čini umjetnikom i odvaja ga od pojma – zabavljač?
Ne znam, ja sebe gledam kao zabavljača. Ja sam na ovoj planeti da zabavljam ljude i da im stvaram jedinstvene trenutke, a umetnost je tu kao alat da to učinim.
Koliko je tvoj, nažalost, pokojni otac, uticao da postaneš muzičar i umjetnik kakav si danas? Da li te on upućivao i davao primjedbe?
Kao dete mi je otac uvek bio uzor i idol. Čak sam nesvesno izgledao kao on fizički. Bio sam malo puniji (smijeh). Ja mislim da je veoma uticao na mene muzički. Nije bio čovek od velikih saveta. Često bi bacio neke kratke komentare koji te dovedu do razmišljanja. Mislim da tek sada polako upoznajem njega kroz sebe, kao odrastao čovek, suprug i otac, a pored toga i javna ličnost.
Dosta si prisutan na bosanskohercegovačkoj sceni i sarađuješ sa ovdašnjim muzičarima. Šta je to što te vezalo za Bosnu i Hercegovinu? Ima li nešto specifično u ovoj zemlji?
Moja supruga je iz Sarajeva i to je jedan od razloga što dosta vremena provodim u BiH. Posle dugo godina sam čak shvatio da je Sarajevo veliki izvor inspiracije za mene. Sarajevo je realno moj treći dom, pored Beograda i Minhena.
Nažalost, u tvojoj domovini danas nije sjajno. Svakodnevni su protesti, omladina traži promjene. Kakvo je tvoje mišljenje o svemu tome?
Mislim da se u celom svetu dešavaju velike promene. Studenti iz Srbije su velika inspiracija, ne samo za ljude iz regiona,nego iz celog sveta. Pokazali su nam da može i drugačije. Oduševljavaju me svakim potezom.
Mogu li stvari krenut nabolje?
Apsolutno mislim da da.
Kako je nastala pjesma “Vatra u mraku” i da li muzičari mogu uticati da se postojeće stanje u društvu barem malo izdobri?
Pesma “Vatra u mraku” je nastala posle tragedije 3. maja u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. Marčelo i ja smo napisali pesmu i delili sa svetom naša osećanja. Pesma je sama našla svoj put, da bude na neki način inspiracija i motivacija za ove mlade ljude. Mogu samo da kažem da sam ponosan i srećan.
Kakva je budućnost naše omladine?
Svetla. To je moje mišljenje. Težak je život, ali nema predaje. Najlakše je da se predaš.
Poruka čitaocima Buka magazina.
Budite dobri ljudi. Budite prema drugima onakvi kakvi biste želeli da i drugi budu prema vama. Imate uvek izbor, a uvek je jasno koji je dobar izbor.