Beogradski bend E Play osnovan je
krajem devedesetih, a svoje veće medijsko vatreno krštenje imali su u filmu Munje,
za koji su uradili jednu muzičku numeru. Od 1998. godine do danas E Play je
promijenio dosta postava, ali jedan član se nikada nije mijenjao, a to je Maja
Cvetković koja je frontmenka i basistkinja benda. Uz nju, sadašnju postavu čine
i bubnjar Goran Ljuboja i gitarista Nemanja Velimirović. E Play je ostao
dosljedan alternativnom zvuku, nije se predavao ni kada je bilo najteže i na
kraju je uspio da dopre do uha publike i stekne nemali broj fanova. Snimili su
pet albuma i rado su viđeni gosti na festivalskim dešavanjima. Jedno od takvih
dešavanja je i OK fest na kojem će 15. jula zasvirati i E Play. Ovaj fest se
tradicionalno organizuje u nacionalnom parku Sutjeska – Tjentište, a povodom
ovog koncerta razgovarali smo s Majom Cvetković, frontmenicom E Playa.
Majo, ovog ljeta sa svojom ekipom sviraš na Tjentištu. Šta
publika može da očekuje
od tog koncerta?
Publika može da očekuje da ćemo se
puno potruditi da održimo jedan lep koncert i da ćemo se, zajedno sa njima,
lepo provesti na festivalu gde je najlepša priroda. To je plan. Važno je da svi
budemo lepo raspoloženi uz pomoć divnog kiseonika na zelenoj lokaciji.
Koliko festivali poput OK festa doprinose afirmaciji
alternativne muzike i bendova?
Ok fest je izrastao u jedan ozbiljan
festival koji je značajan za alternativnu muziku, tako da je lepo nastupati na
njemu i publika dolazi iz čitvog regiona, pa je lepo imati tako divne ljude sa
raznih strana ispred sebe kojima izvodiš svoju muziku.
Da li si i prije imala prilike da
boraviš na Tjentištu?
Svirali smo na OK festu pre
nekoliko godina i to na bini u kampu. Bilo je divno: sunce, prelepa priroda, šatori i dobra muzika. Festival mi je ostao u dobrom sećanju, ali pre svega zbog
lokacije festivala. Bio je sjajan i koncert i publika i sve, ali priroda je
nestvarna. Baš se radujem što se ponovo vraćamo na festival gde je tako lepo.
U posljednje vrijeme tvoj bend je jako
napredovao: angažovana si čini se više nego ranije, radiš pjesme s kolegama iz
drugih bendova, non stop izlaze tvoji spotovi koji su jako kvalitetni. Šta te
je inspirisalo da ubaciš u ”petu brzinu”?
Mi smo već duži niz godina u petoj
brzini, čak i tokom korone smo bili aktivni na načine koji su bili omogućeni, pa
mi je lepo da to neko i primeti. Stvarno se trudimo i radimo i, eto, hvala ti na
tome što si to primetio, a naš rad je primetio i RTS pa smo dobili dve nagrade
od emisije Bunt za pesmu godine: pesma “Sloboda” je dobila nagradu za pesmu
godine 2020., a prošle godine smo dobili nagradu za pesmu “Hotel Jugoslavija”
koju smo radili zajedno sa Bajagom.
Sa tobom u bendu je i Trut koji je dugo radio s Rambom
Amadeusom. On je izvrstan
instrumentalista. Koliko je Trut doprinio zvuku benda i da li ti je dao veće
samopouzdanje na svirkama?
Trut je sjajan čovek, muzičar,
bubnjar, drugar i sve ostalo. Svaki pojedinac je u bendu važan, svaka ruka
drugačije svira. Trut ima izgrađen stil koji unapređuje često pošto je stalno
za bubnjevima u svojoj školici bubnjeva, tako da je sa njim čast deliti binu
već dugi niz godina, a i kao ritam sekcija on mi je kolega na koga se stalno
oslanjam, kao i on na mene. Dobar smo tandem i trudićemo se da
tako i ostane.
Na našoj rok sceni nema mnogo frontmenki. Kakvo je tvoje
generalno mišljenje o ženama u rokenrolu i treba li ih više?
Muziku lično ne delim na polove, ali u
toku poslednjih deset godina sve više žena je na sceni. A na pitanje treba li
više žena – treba ih više samo ako one, to jest mi, osećamo potrebu da želimo
da se bavimo ovim poslom. To je jedino merilo. Ljubav prema muzici je jedini pokretač
svega.
Da li za sebe možeš da kažeš da si
feministkinja?
Uh, teško pitanje. Ne bih se baš tako
deklarisala, ali većina ličnih stavova mi podrazumeva reč “ravnopravnost”.
Koliko tvoje pjesme zapravo govore o
tim nekim pravima žena?
Pa samo jedan tekst pesme se malo
dotiče te teme: “Better than you” i to je pesma sa prvog albuma, ali ni ona
nije baš o pravima žena, tako da nismo baš obrađivali tu temu.
Misliš li da su žene zapostavljene i
degradirane na ovim prostorima?
Joj, to je jedna posebna i opširna
tema, a ja bih trenutno volela da se držim više muzike.
Hajde da se vratimo na rokenrol. Tvoje
mišljenje o domaćoj sceni, ovdje mislim na region, ex-Yu. Ima li novih bendva
koji mogu da pariraju sceni iz devedesetih ili osamdesetih?
Pojavljuju se sve više novi bendovi
koji se još brže i raspadaju, ali ima sve više mladih kantautora koji imaju
veliki broj preslusavanja na streaming platformama.
Misliš li da će rok scena bez bendova
koji su osnovani osamdesetih i devedesetih kada prestanu s radom zamrijeti?
Ne misli. Mislim da klinci na tiktoku
tek otkrivaju gitare i da će za koju godinu to opet biti pomama.
Da li je rokenrol na ”aparatima”?
Ne verujem. Pogledajte ko puni
stadione i biće vam jasno. Pepersi rasprodaju turneje, kao i RATM koji kreću
ponovo na turneju i do karata ne može da se dođe – tako da r’n’r nije sigurno
na aparatima.
Planovi E-Playa. Gdje će vas publika
ove godine sve moći da čuje?
Sad sviramo u Novom
Sadu, pa idemo u Užice, pa ćemo svirati
i ŠA festival u Prijedoru, bićemo i na Kaleideoskopu u Tuzli i mnogim
festivalima po Srbiji na čelu sa Arsenal festivalom.