Beogradski bend E-play na čelu sa frontmenkom, basistkinjom i vokalom grupe
Majom Cvetković ove godine navršava dvadeset i pet godina postojanja na domaćoj
muzičkoj rok sceni. Iza njih su brojni nastupi na festivalima i solo koncertima
širom regiona. Snimili su šest albuma i sarađivali sa kolegama muzičarima poput
Bajage i Matije Dedića, a na snimanju njihovih spotva gostovali su poznati
glumci Dragan Mićanović i Sloboda Mićalović. Rad grupe E-play je mnogo poštovan
od njihovih kolega, a Maju posebno raduje što su jako cijenjeni od strane
legendarnog gitariste Radomira Mihailovića Točka.
O karijeri i ovdašnjoj muzičkoj sceni razgovarali smo s fronmenicom benda
E-Play Majom Cvetković.
Ove godine tvoj bend obilježava
dvadeset i pet godina rada. Kako ćete proslaviti ovu obljetnicu?
Proslavićemo 25 godina postojanja pre
svega koncertom u Beogradu 2. novembra, a zatim i u drugim gradovima. Sviraćemo
od srca svim ljudima koji dodju i onima koji nas prate svih ovih 25 godina a i
onima koji dodju prvi put. Pored Beograda fanovi će moći da nas vide i 20.10 u Nišu, 27.10. u Kraljevu, 3.11. u Valjevu,10.11. u Užicu u 16.12. u Smederevskoj Palanci.
Kako si uspjela sve ovo vrijeme da se održiš na sceni?
Postoji samo jedan razlog. A to je zato
što sam to volela, zato što i dalje to volim i zato što želim i hoću time da se
bavim i sad kao i tad. Još ni jedan koncert nisam otkazala zato što mi je nešto
drugo preče od toga. Tako da je meni to najveća ljubav i prioritet u životu.
Koliko je tu bilo odricanja?
Bilo je dosta stvari koje ne mogu da
postignem. Nisam mogla da prisustvujem kada je moja sestra doktorirala i takve
slične stvari zato što su koncerti bili tog dana. Ali iskreno da vam kažem, ja
to ne vidim kao odricanje. Nema mesta gde bih više volela da budem nego da sam
na koncertu. To je stvar koja mene zanima najviše na svetu. Tako da je to vrlo
jednostavno kod mene. Ja nemam dilemu.
Počeci sigurno nisu bili laki. Kako je sve počelo? Gdje ste imali prve
svirke, da li ste imali podršku?
Počeci su bili super laki. Mlad si,
veruješ u čuda, ne shvataš u kojoj zemlji živiš i misliš da ćeš trudom doći do
nečega. A onda jednog dana krenu da se zatvaraju klubovi i Domovi kulture i
ti shvataš gde si i u kojoj zemlji. Mi
smo se kao demo bend prijavili na jedan festival na kome je nagrada bila
snimanje albuma. Pobedili smo, snimili album i vrlo brzo ga objavili. Tako da
smo na početku imali dosta pomoći i sreće, a kasnije smo sve sami radili. Sećam
se da nam je prvi koncert bio u SKC-u kao podrška bendu BOYE i hvala im na
tome.
Imala si i personalnih promjena u bendu. Koliko je ljudi prošlo kroz bend?
Nije baš previše ljudi prošlo kroz
bend, ali taman koliko treba. Ne brojim, ali svakog pamtim i svakom sam
zahvalna što je bio deo toga makar i kratko i što je svoje vreme posvetio
bendu.
Kako je došlo do saradnje sa priznatim
i poznatim bubnjarom Trutom koji je dugo sarađivao sa Rambom Amadeusom?
Trut je upao u bend na njegovu
inicijativu. Upoznali smo se u kaficu preko basiste Čukića i onda je Trut
predložio da bi hteo malo da proba sa nama i tako smo počeli. Za ovih dvanaest
godina, koliko je on tu, napravili smo dobre stvari – tako da se sve desilo
kako treba.
Može se reći da si omiljena među kolegama muzičarima. Na koji način ih
šarmiraš?
To ćeš morati njih da pitaš. Mislim da
je drugarstvo ipak dosta važno u životu.
Tebe jako cijeni i legendarni gitarista iz Kragujevca R.M. Točak. Gdje si ga
upoznala?
Točka sam upoznala na jednoj dodeli
nagrada. On
je nakon dobijanja GODUM nagrade za životno delo, u sred prepunog Atljea 212,
zatražio fotografima da mu učine uslugu da se slika sa E-play-om. Ja sam se baš iznenadila. Taj snimak
postoji i na internetu. Postojimo
25 godina. U karijeri smo dobijali razne nagrade i mnoga priznanja, ali taj trenutak nam je najdraži. Točak je izrazio
želju da se slika sa E-playom
i to je naša najveća
nagrada do sada.
Reci i par riječi o saradnji sa drugim muzičarima i umjetnicima.
Za ovih
25 godina postojanja stekli smo puno prijatelja sa kojima smo imali sreće da
saradjujemo i to je ono čime se ponosimo.
Radili smo duet sa
Bajagom, imali smo saradnju sa Matijom Dedićem, Kojotom iz Eyesburn-a, Banetom
iz grupe Sunshine. U spotovima su nam se pojavljivali mnogi poznati glumci
poput Slobode Mićalović i Dragana Mićanovića. Ne mogu ovoga trenutka da se
setim svih ljudi ali smo saradjivali sa dosta njih i to je super iskustvo.
Ti si bila angažovana i na Exit festu. Reci par riječi o tome i koliko ti je
to pomoglo u muzičkoj karijeri?
Volim da se prisetim Exita sa početka,
pošto je taj festival u to vreme bio jedan od prvih na kojima ste mogli da
vidiite velike bendove. Tako da sam ja imala prilike i sreće da upoznam mnoge
velike i male zvezde i da vidim kako oni rade, sviraju i koja pojačala koriste.
Kasnije mi je to dosta pomagalo u karijeri. Posle sam na drugim festivalima na
kojima sam radila i svirala isto imala prilike da vidim razne stvari. Lepo je
kad na Arsenalu možete da upoznate bend koji ste voleli u mladosti npr.
Anthrax.
Da li je teško snimiti album danas i koliko se isplati snimati albume u eri
internet platformi?
Trenutno snimamo šesti po redu album.
Nije teško, ali se trudimo da izbacujemo singl po singl i da učinimo da duže
traje promocija samog albuma. Brže je vreme i sve je ubrzano pa čak i klik na
sledeću pesmu ili sledećeg izvodjača.
Kako ti se čini ovdašnja muzička scena danas? Ima li nade za rokenrol?
Ima, ima. Dosta pravaca se sada
pomešalo ali i rokenrol je i dalje tu.
Budući planovi grupe E play?
Sviraćemo dosta po Srbiji. Plan je da
proslavimo i 25 godina u Sarajevu. U studiju smo. Generalni plan je da uživamo
dok radimo i družimo se sa publikom.