Nalazimo se na raskrsnici. Aca Bulić je za mnoge gospodin. Sa svoje 34 godine ima sve. I više od pokojnog mu ćaleta. Možemo da ga pljujemo. Ko smo mi? Aca ne ustaje svako jutro u 6h, ne jede sendvič na brzinu, ne mašta o ženidbi i trubačima, ne radi da bi išao na more svako leto. Antara jeste stao na našu stranu kao navijač. Ali nema muda, tačnije neće da plati glavom, pa da se “otvori” i da kaže onako kako jeste.
Zeka je bio redovna mušterija u “Nacionalu”, igralo se iz dvojke u keca na rumunski Nacional. Organizovane su pijanke Ćiriću, samo da ne priča ono što se radilo. Ćiru je bilo teško kupiti. Ista stvar je bila i sa Čavom i sa Đanijem i sa brdo drugih likova u klubu. Kralj nije želeo više da ćuti, oteran je. Adi je uleteo u kolo sa lopovima, želeo je da izađe i oteran je. Posle je hteo kao da se opere pred navijačima…
Jedan je Podbara
Danas, Dejan živi dobro. Kucka sa svog novog laptop računara, sve fercera. Dolazi kući sa posla novim kolima koja su prešla ispod 3000km, pije viski i kiselu “Made In Germany”, dok kulira i sluša The Jesus & Mary Chain. Ceo stan mu je u fotografijama sa putovanja: Kuba, Grčka, Holandija, Italija, Nemačka, Beograd, Novi Sad, Dubrovnik.I sve to samo običnim radom. Kuća, posao, kuća, vikend i tako to. Sasvim običan život običnog čoveka. Jebi ga, dole u Srbiji puno ljudi prodaju muda za bubrege. Njima sve, a ostalima ništa i sve to u cilju nacionalnih interesa. Seća se Dejan i dan danas svojih drugara, svoje ekipe. Rene Čileanac, Klaudio Čileanac, Jusa Bulić, Džoni Bomba, Ratko, Combe, Ledeni, Šule, Popaj, Bora, Piki, Vojin, Balavi Vule, Rambo stariji, Rambo mlađi, Makartni, Beli, Guta, Šaban, Ranko Maksi, Grunf, Rakija, Ultras London, Stotka, Pacov, Mali Milanče, Gluvi Kolumbijac, Mitke, Boža Pelikan, Đole Piroćanac, Kimić, Sale, Ličina, Knele, Maki, Žabac, Buca, ćoravi Matić, Koja, Rade nosonja, Braca šibicar, ludi Vjeko, Pejke, Buki Bonasera, Džoni Flik, Džombe, Lola, Dača Flamingos…
Dejan Stijačić zvani Podbara. Legenda Serbiancafea. Nadimak je dobio po istoimenom novosadskom naselju. Živi u Vinipengu, Kanada. Od druge polovine devedesetih dane i noći provodi na Internetu i to prije svega na raznim forumima. Cilj je bio da se dokaže kao navijač više klubova: Partizan, Radnički sa Novog Beograda, Radnički iz Kragujevca, Rad, OFK Beograd, a i Vojvodina mu je bila bliska. Poznaje sve viđenije navijače, kriminalce i sportiste u Srbiji.
Čovjek sa hiljadu nickova
Zahvaljujući isključivo sadržaju koji je pronašao na Internetu i terenskim radom (MSN čatovanje), Podbara je rekonstruisao kompletnu sliku srpskog podzemlja i navijačke scene. Rođen u olimpijskom gradu, Podbara od svoje 15 godine nije napuštao malo kanadsko mjesto u kom se nastanio. Rekonstrukciju umjetničke slike srpskog podzemlja je crpio iz tekstova Marka Lopušine, Profila, Duge i arhiva dnevne štampe. Ukoliko pokušate na Internetu da pronađete informacije o preživjelim akterima kultne “Čitulje”, kao prve rezultate pretrage Google će vam ponuditi upravo Podbarine postove. Jedan navijač na forumu Delija, navodi da mu je Podbara prilikom upoznavanja nabrojao sve OFK-ovce sa Karaburme, čak likove iz njegove zgrade. Posebno su zanimljivi njegovi detaljni opisi novosadskih restorana, u kojima (po svemu sudeći) nikad nije ni bio.
Podbara je nestajao i vraćao se uvijek iznova sa novim nickom i novim fudbalskim klubom. Njegovi nickovi su ponekad i međusobno diskutovali. Uprkos kamuflaži, vjerni fanovi sa foruma bi ga odmah prepoznali.
Pupularnost i status Internet legende obezbjedio mu je i biografiju. Jedna ili više osoba su pod pseudonimom Lazar Nikolić objavili vruću priču na 77 PDF strana o beogradskom asfaltu, jednostavno nazvanu Dejan. Tematski uređena biografija je presjek Podbarinih best-of doživljaja poređanih hronološki sa fotografijama iz privatnog albuma i Dejanovim stihovima posvećenih mardelj ekipi, Joci Amsterdamu i ilegalnim poslovima. Podbara maštovitošću nadmašuje književnike, ovdašnjim reperima uzima šou.
Enciklopedijsko znanje
Zovem se Srejović Nenad. Zanimaju me Napoleonski ratovi i posledice, koje su ti ratovi izazvali u Evropi. Ja sam programer. Programiram na C++ i C# programskim jezicima. Imam MCSD certifikat, programiram za strane kompanije.
Ime mi je A. Plećaš. Sedamdesetih godina sam boravio u Indiji godinu i po dana kao dečak od pet godina. Sada živim kraj Avale, a po struci sam inžinjer mašinstva. Namarevam da pišem o Indiji, Pakistanu, Kini i zemljama jugoistočne Azije.
Ja sam Siniša Novak. Student sam matematike. Paralelno studiram i fiziku, ali sporijim tempom.
Ništa čudno da nije rječ o jednoj osobi koja se na srpskoj Wikipediji predstavljala pod za sada 15 utvrđenih različitih nickova (citat: “ima ih još, ali ne želim otkriti ostala imena”), od koga su 4 administratorska! U momentu pisanja srpska wikipedia ima 22 administratora koji “obavljalju poslove od suštinske važnosti za rad Wikipedije”! Verlor je napisao 785 članaka na Wikipediji od čega 345 kao Verlor i 440 pod ostalim imenima! Ova pojava se u slengu srpske Wikipedije naziva lutkarstvo. Lutak jeste zaseban nalog koji se koristi u cilju prevare.
Ko stoji iza Wikipedije
Da Wikipedija obiluje brojnim interpolacijama i nije neka posebna novost. Ono što je jako malo poznato jeste unutrašnja organizacija i funkcionisanje ove fondacije. Ideja o Wikipediji kao o slobodnoj enciklopediji koje uređuju na hiljade ljudi je samo žvaka. Po rječima njenog osnivača, istina je malo drugačija: «Wikipediju kontroliše grupa od par stotina ljudi koje ja sve znam i koji se međusobno poznaju. Kao i svaka tradicionalna organizacija».
Ko kontroliše ovdašnji Internet
Iz pozicije kriznog PR-a, u ovom momentu srpski Internet je vrlo lako i vrlo jeftino kontrolisati. Iskustvo autora kaže da ni u Hrvatskoj, situacija nije bitno drugačija, ali je metodologija rada se nešto razlikuje. Odluka je na pojedincu ili o organizaciji kako će se odnositi prema određenom spornom sadržaju na Internetu.
Kompliment da nekoliko slova s početka imena i prezimena potpredsednice jedne domaće kompanije neodoljivo asociraju na akronim omiljen međ’ Internet publikom, popularizovan u filmu Američka pita, ekspresno je nestao sa Vukajlije.
Na drugom kraju Interneta, na engleskoj Wikipediji, već 10 mjeseci stoje očigledno lažni podaci o seksualnoj orjentaciji poznatog našeg glumca.
Prva tri pasusa su odlomci iz biografije “Dejan”.
Preuzeto sa http://rainfall-daffinson.com