Glumac Ljubomir Bandović u najnovijem komadu Dušana Kovačevića pod naslovom “Hipnoza jedne ljubavi” igra noseću ulogu – oca kome deca odlaze u svet i šumara, zaštitnika prirode, životinja i borca protiv lovokradica.
“Igram roditelja deteta koje želi, koje mora, koje treba da ode da bi nešto od života uhvatilo. I, dok sam radio na ovom liku, mislim da sam shvatio zašto se Srbi toliko plaše promaje. Kada vam je kuća prazna, duša vam je uvek na promaji,” rekao je Bandović za Danas, povodom premijere komada koja će se održati 17. decembra u Zvezdara teatru.
U priči o emocionalno raspolućenom roditelju između “idi” i “ostani”, očigledno je da se kod nas odlazak živi, kaže Bandović, pre konkretnog odlaska.
“Već se živi to da će deca otići i kao da su otišla. I mi tugujemo, iako je dete još uvek tu.”
Kaže da je život ovde kao da smo izabrali plavu Morfeusovu pilulu – brz internet, kupovina iz fotelje, da ne živimo život. Neohodno je osvešćivanje koje će biti bolno, ali neophodno.
“Mi koji smo nešto prošli u 20. veku, pa i služili vojske, prošli sankcije s praznim rafovima, mi smo možda i svesni otprilike šta nas čeka, ali ovi klinci danas koi imaju ajfon i većini je to ceo život, ne mogu ni da pretpostave na šta sve ovo može da izađe.”
Bandović je, prema mišljenju mnogih ljudi, napravio radikalan potez kada je dao otkaz u pozorištu. Tako je u neku ruku zaradio status slobodnog umetnika, iako on tvrdi da je umetnik sam po sebi slobodan. Ovako mu je bolje, kaže, jer je sam svoj gazda, te može da bira šta njegov glumački senzibilitet u datom trenutku traži.
“Dugi boravak u jednoj instituciji, a pogotovo kad si umetnik, počinje od tebe da pravi nešto kao lokalpatriota. Nešto kao ‘moje’ i ‘vaše’ pozorište. Ne, tamo gde je daska i reflektor, to je moje pozorište.”
Ne slaže se da nismo talentovani, već smo zakovani strahom jer živimo loše, i “nismo svi sa sobom na ti”.
“Nisu svi muškarci prihvatili ženu u sebi. Niti sve žene muškarca u sebi. Nisu ni svi manekeni prihvatili u sebi ružno. Nekako živimo samo na jednoj strani, a život je ravnoteža. Moraš malo i da se pomučiš da bi nešto iz tebe izašlo. Ne može se iz komfora ništa.”
Misli da politički moćnici na principima straha ozbiljno manipulišu ne samo srpskim narodom, već svim ljudima na planeti Zemlji.
“Da je potrošačka korpa 450 evra? To je život?”
Ali, smatra da mi igramo u predstavi koja je odavno počela, još kada je prvi čovek zaposlio drugog i zaključio da može da mu daje manje nego što je ovaj zaradio.
“Kao što su televizije odavno provalile da je glavni Željko Mitrović. Nema veze, dok je šareno, narod će to da gleda. Ali, svaka kaca ima vrh i kad se prepuni i kad krene da smrdi i preliva po podrumu, neko će valjda da kaže ‘hajde!”’
Građanska neposlušnost za početak, kaže Bandović – ne plati porez, ne plati struju, ne idi na posao. Emancipatorsko nasilje jedini je izlaz.