Pre četiri godine, četvoro đaka iz škole u Torinu, Italija, tuklo je i ponižavalo jednog autističnog školskog druga. Peta osoba, devojčica, snimala je događaj mobilnim telefonom i snimak postavila na Gugl. Dva meseca je taj snimak bio hit, jedan od najgledanijih na Guglu, pa je tek onda, na zahtev italijanske policije, video skinut. Dečacima je izrečena kazna desetomesečnog dobrovoljnog rada, a devojčica je takođe dobila sličnu kaznu. Međutim, italijanski sud se nije tu zaustavio – izveo je na optuženičku klupu administratore Gugl Italija zbog narušavanja privatnosti žrtve i izrekao kaznu od šest meseci u zatvoru. Sudija Oskar Mađi je zatim preinačio presudu: za trojicu optuženih onlajn administratora izrečena je novčana kazna. Odmah posle izricanja presude, advokati i menadžeri Gugla oglasili su se sa negodovanjem i pozvali na slobodu govora i medijske slobode.
Ipak, korisnici internet usluga i novinari koji su pratili suđenje imaju različite stavove o tome da li je italijanski tužilac poslao pogrešnu poruku budućim počiniocima sličnih onlajn zlodela, pogotovo mladim ljudima. Deo italijanskog javnog mnjenja smatra da je kazna za menadžere Gugla adekvatna, dok su pojedini američki novinari na strani svojih “kolega” sa Gugla.
Uvodničar LA Times-a smatra da će se negativne implikacije ovog događaja odraziti, pre svega, na internet zajednicu. Prema njegovom mišljenju, kompanije kao što je Gugl imaju platforme koje su svima dostupne sa radikalno niskim barijerama upravo zato da bi dospele na tržište informacija, na kojima istovremeno promovišu različite vrednosti. On objašnjava da je su onlajn platforme jak kontrast tradicionalnim medijskim kompanijama, koje objavljuju ili emituju kontrolisane sadržaje – onlajn kompanije ne kontrolišu materijal pre objavljivanja i zato se loše stvari neizbežno dešavaju. Na jednoj strani sveta, sistem pritiska onlajn kompanije da reaguju brzo i odgovorno na primedbe zbog nekog postavljenog video snimka, a na drugoj traže od njih da postanu “izbacivači” na ulaznim vratima internet raja. Zakonodavci u SAD-u i Britaniji izabrali su prvo rešenje, ali pritisak raste sa svih strana. Negoduju obični ljudi koji tvrde da su pretpeli nasilje na internetu, bune se kompanije, zabavljački konglomerati i proizvođači luksuznih brenova, imaju primedbe na pirateriju…
Američki uvodničar sa žaljenjem konstatuje da je odluka sudije Mađija poen za ovu grupaciju koja zahteva od Gugla da bude “policajac” i blokira sporne materijale pre nego što uopšte dođe do žalbi. I zaključuje da je kažnjavanjem Gugl administratora sudija zapravo minimalizovao značaj poruke tužilaštva mladim ljudima koji su snimili sporni video. Prema toj školi mišljenja, koja se zalaže za bezgranične onlajn slobode nesputane zakonom, odgovornost je na onima koji su zloupotrebili slobodu i moć koja ima je data u internet zajednici. A italijanski sudija je “luckast”, ocenjuju neka glasila u internet zajednici.
Čitajući analizu LA Times-a, stiče se utisak da uvodničar nema mnogo saosećanja prema žrtvi, koja bi valjda trebalo da uvaži onlajn medijske slobode i shvati različitost ove platforme od one druge. Da li je on hteo da kaže da u je stvarnom svetu ispravno tužiti nekoga zbog ugrožavanja ličnih sloboda, a da to u elektronskom nije? Ili je hteo da kaže da bi trebalo biti tolerantniji ukoliko neki problematičan snimak promakne u gomili koja svakodnevno stiže u onlajn kompanije? Izvini, dečko, eto, desilo se. A vi, huligančići, budite dobri i odgovorni, nemojte više da zloupotrebljavate slobodu i moć.
Italijanski sudija je poslao poruku da je narušavanje ličnih sloboda ispred onlajn kompanijskih sloboda. Koliko je javno batinanje teško palo zlostavljenom detetu i njegovoj porodici, to nijedan sud ne može da proceni. Ipak, sudija je mogao da proceni da li je dva meseca bio dovoljno dug period za otkrivanje sadržaja snimka na Gugl Italiji i njegovo uklanjanje. Sudeći po presudi, sudija je verovatno zaključio da su u toj jedinici vremena administratori mogli da primete problem, pre svega zahvaljujući neverovatnoj gledanosti snimka i posećenosti sajta. Koja sasvim sigurno ima neke veze sa profitom.
Preuzeto sa www.vreme.com