godina u invalidskim kolicima, prikovan za cevi, bez glasa i s borbom da
udahne, učinio da njegov život bude ne samo grčevita borba i preteški
trenuci već i – zabava?
Ima li ko pravo da kaže Stivenu Hokingu da nije u pravu? Da li je
život jednog od najvećih umova 20. veka, ili kako god ga nazvali, bio
dovoljno – zabavan? Kako je čovek koji je proveo oko pedeset godina u
invalidskim kolicima, prikovan za cevi, bez glasa i s borbom da udahne,
učinio da njegov život bude ne samo grčevita borba i preteški trenuci
već i – zabava? I kakav je bio njegov život?
Pogledajte ključne datume u biografiji Stivena Hokinga
8. januar 1942. Rođen u Oksfordu (300 godina posle Galilejeve smrti), najstariji od četvoro dece.
1959. Sa samo 17 godina dobio školarinu za Oksford, na kojem je diplomirao prirodne nauke (fiziku). Poslednje godine postao je vidno nespretan.
1962. Započeo doktorske studije i istraživanje u kosmologiji na Kembridžu.
1963. Dijagnostikovan mu je ALS sa 21. godinom. Rečeno mu je da će živeti još dve godine.
1970. Koristeći kvantnu teoriju i opštu teoriju relativiteta, Hoking je dokazao da crne rupe mogu da emituju radijaciju.
1974. Primljen je u Kraljevsko društvo (za unapređenje prirodnih znanja) sa 32 godine, kao jedan od najmlađih kojima je ukazana ta čast.
1979. Postao je profesor matematike na Kembridžu, na prestižnoj poziciji na kojoj je bio i Isak Njutn. Predavao je sve do 2009.
Iste godine mu je rođeno treće dete Timoti.
1985.
Preživeo je tešku upalu pluća i operaciju u Ženevi, ali je izgubio moć
govora. Sledeće godine počeo je da komunicira preko elektronskog sintisajzera glasa.
1988. Objavio “Kratku povest vremena”, knjigu o kosmologiji namenjenu široj javnosti koja je postala trenutni bestseler i prodata je u deset miliona primeraka, a prevedena na 40 jezika.
1997. Emitovana mini-serija od šest epizoda pod nazivom “Univerzum Stivena Hokinga”.
2001. Objavio drugu knjigu “Kosmos u orahovoj ljusci”.
2004. Razrešio je paradoks crne rupe.
2007. Postaje prvi kvadriplegičar koji je ušao u bestežinsko stanje.
2009. Dobija najveću civilnu nagradu SAD, predsedničku medalju slobode od Baraka Obame.
2010. Objavljuje “The Grand Design“, u kojoj poriče Boga kao tvorca univerzuma.
2014. Upozorava svet na opasnost veštačke inteligencije. Njegov život pretočen je u film “Teorija svega” (za koji je Edi Redmejn dobio Oskara), zasnovan na memoarima Džejn Hoking “Putovanje do beskonačnosti: Moj život sa Stivenom”.
2015. Najavljuje novi projekat sa milijarderom Jurijem Milnerom o vanzemaljskoj inteligenciji.