Poljski vojni kapetan Vitold Pilecki dobrovoljno se javio da uđe u logor, kako bi saznao da li su glasine o nemačkim zločinima istinite.
Nemački vojnici uradili su 19. septembra 1940. godine upravo ono čemu se Pilecki nadao – uhvatili su ga na ulicama Varšave i deportovali u ozloglašeni logor. Naredne dve godine kapetan je proveo u Aušvicu.
U dokumentu “Volonter Aušvica”, koji je komunističa Poljska decenijama držala u tajnosti i tek ga nedavno otvorila, Pilecki je ulazak u logor opisao ovako:
“Pozdravio sam se sa svime što sam do tada znao i ušao u nešto što nije bilo nimalo nalik bilo čemu što sam video.”
Pileckiju je brzo postalo jasno da je Aušvic mašina za ubijanje. Zahvaljujući tome što mu je dodeljen posao koji je podrazumevao i rad van logora, uspevao je da prokrijumčari izveštaje poljskoj vojsci.
“Više od hiljadu novopridošlih ljudi danas je poslato je u gasne komore. Tela su spaljena u novom krematorijumu”, pisao je Pilecki.
Njegovi izveštaji su iz dana u dan postajali sve jeziviji, a u jednom tenutku toliko strašni da je svima bilo teško da poveruju u sve što je pisao. Aleks Storožinski, predsednik fondacije Košćuško rekao je da je Pilecki izveštaje slao vojsci koja se krila po Varšavi.
“Mislili su da preteruje. Nisu mogli da veruju da postoje gasne komore, peći, da su im davali injekcije od kojih su umirali. Zvučalo je nestvarno”, rekao je Storožinski za NPR.
Kako nisu stizale naredbe za uništenje logora, Pilecki je zapisao: “Dalji ostanak ovde mogao bi da bude vrlo opasan za mene”. Tada je počeo da planira beg.
Usred noći 26. aprila 1943, Pilecki je pobegao s Janom Redžejem i Edvardom Ciselskim, dvojicom logoraša.
Prema Vice-u, muškarci su pobegli kroz zadnja vrata kućice koja je služila kao pekara. Ispod logoraških uniformi imali su normalnu odeću, a sa sobom su poneli duvan koji su bacali iza sebe kako ih psi ne bi mogli da ih nanjuše.
Pilecki se nakon bega vratio u vojsku i napisao opširan izveštaj o Aušvicu, ali je 1945. godine prista na špijunažu i sakupljanje tajnih informacija o Rusima u Poljskoj.
Pripadnici komunističkog režima u Varšavi su ga uhvatili i Pilecki je nakon suđenja osuđen na smrt. Pogubljen je u varšavskom zatvoru Mokotov, 25. maja 1948. godine.
Razlog zbog koje je njegova priča o infiltraciji u Aušvic ostala relativno nepoznata je taj što je komunistička vlast cenzurisala spominjanje njegovog imena u javnim dokumentima, a ta zabrana trajala je sve do pada Berlinskog zida.