„Na našim prostorima je značajno niža temperatura, najčešće oko
nulte, i u odnosu na prethodni period bez izraženih temperaturnih
oscilacija. Retko je ta oscilacija preko 15 stepeni Celzijusa, a što je
jako značajno po organizam čoveka. Jer manje ambijentalne temperature
zahtevaju angažovanje nižeg stepena adaptacionih mehanizama“, objašnjava
on.
Niske ambijentalne temperature su u značajnoj meri praćene visokom
vlažnošću vazduha, zahtevaju i posebne oblike ponašanja, dodaje on.
„Dobra je činjenica da na našim prostorima nema ekstremno niskih
temperatura, kao i to što nema značajnih oscilacija dnevno – noćnih
temperatura koje bi zahtevale dodatno angažovanje adaptacionih
mehanizama sa svim posledičnim stanjima“, kaže dr Jovanović.
Kraći dan, duža noć
Prema njegovim rečima, kraći vremenski period dnevne svetlosti (dan)
sa značajno produženim periodom bez svetlosti (noć) zahteva i
uspostavljanje novog cirkadijalnog ritma.
„Ritma budnosti i spavanja, lučenja hormona, hranjenja, mentalne i
fizičke aktivnosti. Manje sunčevih zraka sa svim svojim benefitima
posledično primarno redukuje lučenje endorfina, a što direktno utiče ne
samo na hormonsku homeostazu, već i niz psiho motornih procesa, koji se
posebno manifestuju kod starijih i osoba za hroničnim bolestima“, navodi
on.
Dodaje da su neraspoloženje, nervoza, osećaj umora, depresija i ankzioznost izraženiji u ovom periodu.
„Znači stanja koja su direktno vezana za ambijentalne uslove
življenja i o koji smo dužni da obratimo poslebnu pažnju sa aspekta
medicine, neposrednog okruženja, pa i lično. To je dovoljan pokazatelj
da smo svi, a poslebno starije osobe, u posebnom izazovu da svaki
trenutak lepog vremena sa sunčevim zracima iskoristimo boravkom izvan
stanova i kuća“, kaže naš sagovornik.
Odeća i ishrana
Govoreći o odeći, dr Jovanović ističe da mora da bude prilagođena
ambijentalnim uslovima – koja će pomoći u održavanju telesne temperature
i koja ne sme da izazove pojačano znojenje sa svim posledičnim
stanjima.
Zimski period našeg podneblja zahteva i izmenu ishrane sa aspekta njenog porekla, količine i sadražaja.
„I pored činjenice da izbor hrane u savremenim okolnostima nije više
uslovljen ambijentalnim uslovima i da postoje male razlike u njenom
izboru bez obzira na godišnje doba, zimski period zahteva i niz
mehanizama usmerenih u cilju očuvanja konstantne telesne temperature uz
navedeni oblik ponašanja. Ishrana radi produkcije veće količine toplotne
energije. Hrana sa većim procentom uglavnom zasićenih masti i
protenina, što zajednički uz potencijaciju rasporeda masnog tkiva u
cilju očuvanja toplote kao termičkog izolatora povećaja metaboličku
aktivnost organizma sa produkcijom veće količine toplotne energije“,
objašnjava doktor.
Kako prilagoditi organizam
Dr Jovanović ističe da se zimski period karakteriše i većom
produkcijom hormona kore nadbubrežnih žlezdi sa svim svojim efektima,
kao i trajnom produkcijom viška toplotne energije. Dodaje da zimski
period zahteva i veću adaptibilnu sposobnost organizma koja je opet
uslovljena životnom dobi, stanju organizma i posebno prisutnim hroničnim
bolestima.
„Zimski period zahteva i dodatnu adaptaciju organizma uslovljenih
prisutnim klimatskim faktorima. Promena u hormonskoj homeostazi, njen
kapacitet kao osnovni ograničavajući faktor u svim daljim aktivnostima.
Adaptibilna sposobnost starijih osoba i osoba sa hroničnim bolestima je
značajno manja. Zbog toga ju je potrebno podupreti oblikom ponašanja,
ishranom, oblačenjem, fizičkom aktivnošću, farnako terapijom. Sve u
cilju sprečavanja progresije ili daljeg pogoršanja osnovne hronične
bolesti kao što su gojaznost, hiperglikemijsko stanje, hipertenzija sa
svim posledičnim stanjima u nivou srca i krvnih sudova centralnog
nervnog sistema“, navodi on.
Saveti za starije
Dr Jovanović naglašava da je zimski period poseban izazov i ujedno problem starijih osoba.
„Prisustvo hroničnih bolesti. Nužnost usklađivanja postojeće
terapije. Pretnja potpune izolacije sa svim negativnim posledicama.
Savet je da fizičku aktivnost prihvate kao obavezu, ali usklađenu sa
vremenskim uslovima, životnoj dobi i potrebama. Ako se pak odluče za
hodanje i šetnje na otvorenom da izbegavaju meteorološke oscilacije
(kiša, sneg ili vetar) i da to čine u prisustvu minimum još jedne osobe
kao faktora fizičke sigurnosti i, što je još važnije, verbalne
komunikacije kao glavnog činioca spoja motorne-fizičke aktivnosti i
verbalnih funkcija u cilju, u toj životnoj dobi, održavanja kongnitivnih
sposobnosti. Fizička aktivnost na otvorenom kao prevencija osteoporoze,
demijenlinizacije, gojaznosti i svih posledičnih stanja“, ukazuje on.
U ovom periodu, ne samo starije osobe, mora da se vodi računa o unosu
adekvatne količine tečnosti koja je gotovo ravna količini potrebnoj u
toku letnjih meseci (gubitak toplote uz pomoć gubitka vode, povećana
termogeneza, odeća i naravno stepen zagrejanosti stanova i vlažnost
vazduha u njima), ističe on.
„Uz trud izbegavanja jednolične hrane prebogate mastima i ugljenim
hidratima, nužna je i suplementacija minerala i vitamina posebno
vitamina C, B12, D3, kao i magnezijuma. Po preporuci lekara u slučaju
pojave nesanice u toku dugih noći uvesti i minimalne doze melatonina kao
hormona koji se u normalnom luči u hipotalamusu u prvoj fazi spavanja
sa nizom eferentnih i, posebno za starije, učinkom aferentnim na
kognitivne funkcije i usporavanje procesa starenja“, objašnjava doktor.
Poseban izazov za čitavu ljudsku populaciju je u zimskom periodu boravak u zimskim centrima i bavljenje sportovima na snegu.
„Jasnoće radi, svaki boravak osoba starijih od 65 godina na
nadmorskoj visini iznad 1.600m je poseban rizik. Predstavlja dodatno
opterećenje za kardiovaskularni i respiratorni sistem. Uz smanjeni
adaptacioni kapacitet se stoga ne preporučuje ovim osobama dodatno
izlaganje riziku. Isto važi i za gojazne osobe bez obzira na životnu
dob, kao i osobe sa hipertenzijom i preležanim infarktom srca ili
mozga“, ističe sagovornik.
Dodaje da su planinska mesta sa umerenom klimom, redukovanim
padavinama i vlažnošću vazduha su u zimskim, a posebno letnjim mesecima,
idealne sredine za bezbedan boravak najmlađih i starijih, kao i osoba
sa faktorima rizika.
„Uostalom, najbolji primer je, u savremenom vremenu moderan a poznat
duže od jednog veka, Davos sa nadmorskom visinom između 1.500 i 1.600
metara. Primorska mesta malih temperaturnih razlika (dan – noć), i
dnevnom temperaturom koja ne prelazi temperature termičke neutralnosti
su idealne za boravak starijih osoba“, navodi dr Tomislav Jovanović.
N1 Srbija