Prvog aprila 1939. godine saopšteno je da je za novog opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika u Berlinu postavljen Ivo Andrić, pomoćnik ministra inostranih dela druge položajne grupe drugog stepena. Dvanaest dana kasnije Andrić je stigao u Berlin. Bilo je to vreme kada su Italijani okupirali Albaniju, a u Berlinu i u celoj Nemačkoj obavljane pripreme za proslavu pedestog rođendana vođe Rajha – Adolfa Hitlera.
Firer je Andrića, novog poslanika Jugoslavije, primio 1. aprila u 11 časova i 30 minuta. Bila je sreda. Andrić je prilikom predaje akreditivnih pisama održao govor.
Poštovani kancelare,
Čast mi je da Vašoj Ekselenciji predam pisma kojima je Kraljevsko Namesništvo, u ime Njegovog Veličanstva Kralja Jugoslavije, moga uzvišenog Suverena, izvolelo da me akredituje kod Vaše Ekselencije u svojstvu svoga izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra, kao i opozivna pisma moga prethodnika g. Cincar Markovića.
Smatram za naročitu sreću što mi je Kraljevsko Namesništvo poverilo tu časnu zadaću. Odnosi dobrog susedstva, kao i živa privredna i kulturna izmena dobara između Nemačke i Jugoslavije odgovaraju potpuno željama i namerama Kraljevske vlade, i ja sam naročito povlašćen što mi je Kraljevska vlada stavila u dužnost da rad moga prethodnika na tom delu nastavim, a u cilju produbljenja i učvršćenja tih prijateljskih odnosa i uzajamnog poštovanja koje vlada između oba naroda.
Dozvolite, Gospodine Kancelare Rajha, da uverim Vašu Ekselenciju da ću sve svoje snage posvetiti tom zadatku koji predstavlja jedan od značajnijih ciljeva spoljne politike moje vlade. Slobodan sam izraziti nadu da mi blagonaklona podrška Vaše Ekselencije neće nedostajati u izvršenju moje prijatne dužnosti.
Predajući Vašoj Ekselenciji moja pisma, koristim ovu svečanu priliku da izrazim u ime Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Namesnika, Kraljevskog Namesništva i Kraljevske vlade najlepše želje za ličnu sreću vaše Ekselencije, koja sa toliko uspeha i dostojanstva stoji na čelu Velikog Rajha, kao i za dobro i napredak nemačkog naroda.
Izvor: Radovan Popović, Žudnja za frakom, 2011.
Izvor fotografije: Politika