Kontrolisana upotreba vatre je, naime, starija od vrste Homo sapiens i njene blagodeti su, po svemu sudeći, koristile i mnogo primitivnije vrste primata, one koje prethode čoveku.
Arheološki nalazi odavno pokazuju da su pre oko 400.000 godina
pripadnici roda Homo (rod hominina od kojih je preživela samo jedna,
najmlađa vrsta – čovek) umeli da kontrolisano koriste vatru. To je doba
kad se svetom šire neandertalci, a bliži se trenutak kad će se na
svetskoj pozornici pojaviti i ljudi. No, kako u članku “Stone age
barbecue” piše časopis New Scientist istraživanja objavljena ovog leta
pokazuju da je vatra bila poznata mnogo duže i da je njena upotreba
“podstakla evoluciju ljudi sa velikim mozgom”.
Kako je čovek zapravo zagospodario svetom? Ako se ne govori o
uspravnom hodu i rastu mozga iz vrste u vrstu kod ovog roda primata, što
počinje pre nekoliko miliona godina, u novijem razvoju događaja
najznačajnim prelomom u razvoju čoveka obično se smatra – poljoprivredna
revolucija.
To je doba kada, pre oko samo 10-12.000 godina, ljudi prestaju da
žive poput drugih vrsta i počinju da i doslovno pripitomljavaju prirodu –
umesto da pronalazi hranu, čovek od tada sam uzgaja biljne vrste poput
žita i životinjske poput domaće stoke, što stvara rezerve hrane, donosi
bezbednost i duži život, podstičući razvoj prvih naseobina, gradova i
potom, civilizacija.
No, čovek je u to doba već biološki formiran – praistorijski ljudi
kamenog doba anatomski se ni po čemu ne razlikuju od nas, pa se ne može
reći da je, ma kako bitna, poljoprivredna revolucija stvorila čoveka. Tu
ulogu imao je događaj koji se desio daleko, daleko ranije, a to je –
početak kontrolisane upotrebe vatre.
Zašto je vatra tako važna, pa čak i presudna za čovekov razvoj? Ako
posmatrate druge sisare, na primer druge primate u zoološkom vrtu,
primetićete da kad im je hrana već na raspologanju (koju bi u prirodi
ulovili ili pronašli) životinje su dugo nakon obroka pospane, usporene i
lenje. To je otud što sirovu hranu nužno moraju da vare satima, ponekad
i veći deo dana. I kad se varenje najzad okonča, dolazi vreme za novu
potragu za hranom.
Čovek, međutim, ne samo da svoju hranu sam gaji, nego je, mnogo
bitnije, kuva ili peče – termički obrađena hrana, što se u prošlosti
radilo isključivo na vatri, vari se daleko brže i retko traje duže od
sat ili dva. Za razliku od drugih životinja, varenje predstavlja
uzgredan, sporedan proces u dnevnom ritmu ljudi. Zato je ljudskim
bićima, zahvaljujući vatri i kuvanju, na raspolaganju daleko više
vremena za rad, razmišljanje, društvene odnose.
Ova pogodnost bila je, čini se, na raspolaganju ljudskim precima
daleko ranije nego što se verovalo. Naime, poslednji nalazi iz Kenije
pokazuju da su evolutivni preci čoveka koristili vatru za kuvanje pre
čak 1,5 miliona godina. Tokom istraživanja u oblasti Kubi Fora u Keniji,
američka arheološkinja Sara Hlubik i njen tim pronašli su komade
kamenog alata koji je bez sumnje goreo na vatri i bio korišćen za
kuvanje mesa.
Ovaj nalaz, potvrđen laboratorijskim analizama, pokazuje da su
hominini koristili vatru milion godina pre nastanka čoveka – u doba kad
su svetom hodali Homo Erectusi. Neizvesno je da li su oni zaista umeli
da vatru sasvim kontrolišu, ali ako su je poznavali i na njoj zaista
kuvali hranu, to objašnjava kako je kod vrsta roda Homo došlo do
značajnog rasta mozga. I kako je, na kraju niza, evoluirao čovek, biće
koje će vatru koristiti za kuvanje hrane, kao izvor toplote i
tehnologiju za obradu alatki, ali i kao sredstvo kojim se okolna priroda
pokorava i uništava.
Fotografija prikazuje ognjište snimljeno pre tri godine u dolini
Baliem, na ostrvu Zapadna Papua, u Indoneziji. Dete iz plemena Dugum
Dali izvodi tradicionalni ples dok se nad selom podiže beli dim. I
danas, širom sveta, gotovo u svakom od primitivnih plemena vatra igra
presudnu ulogu ne samo u svakodnevnom životu domorodaca, nego i u svim
ritualnim obredima.
——
Tekst: Slobodan Bubnjević