Red čokolade, malo čipsa i čaša gaziranog soka, većini ljudi je teško da se svakodnevno odupru visokokaloričnim gresima. Naročito nakon dijete, kada žudnja za slatkišima ili masnim stvarima može da ima negativne posledice na čovekovo zdravlje, poput jo-jo efekta. Ali zašto smo uopšte zavisni od grickalica bilo koje vrste? I zašto je tako teško, posebno nakon dijete, odreći ih se i zadržati željenu težinu?
Odgovori se izgleda kriju u našem mozgu. Dve nezavisne studije, sprovedene od strane naučnika sa Instituta Maks Plank za istraživanje metabolizma otkrile su da i dijeta i nezdrave užine izazivaju dugoročne promene u mozgu.
Čak i najmanje količine šećera ili masti dovoljne su kako bi se pokrenuo proces učenja koji će izmeniti naš mozak i naučiti ga da u dužem vremenskom intervalu preferira nezdravu hranu u odnosu na zdravu. Istraživački tim na čelu sa Markom Titgemajerom istražio je kako do toga tačno dolazi.
Da bi to uradili, morali su ispitanike da podele u dve grupe i da im daju mali puding tokom 8 nedelja, a nakom obroka. Jedna grupa je dobila puding sa visokim sadržajem masti i šećera, druga sa manjim brojem kalorija. Pre i tokom eksperimenta, istraživači su ispitali moždanu aktivnost ljudi uključenih u studiju.
Do kakvog zaključka su došli?
Njihov rezultat: reakcija mozga na nezdravu hranu je znatno snažnija u grupi ispitanika koji su konzumirali masan i sladak puding tokom osam nedelja. Кonkretno, dopaminergički sistem je bio aktiviran više nego u kontrolnoj grupi. Ovo je region ljudskog mozga odgovoran za motivaciju i nagradu. Mozak je uspostavio vezu sa njima nakon vrlo kratkog vremena i pokrenut je proces koji dugoročno utiče na navike u ishrani.
“Mozak podsvesno uči da preferira hranu koja se povezuje sa nagrađivanjem. Zbog ovih promena u mozgu, uvek ćemo podsvesno preferirati hranu koja sadrži mnogo masti i šećera”, kaže Titgemajer. Na ovaj način čovek postaje potpuno zavisan od nezdravih grickalica – slično supstancama koje izazivaju zavisnost, kako stoji u studiji.
Ipak, žudnja za visokokaloričnom hranom može postati problem. Posle dijete obično dolazi do takozvanog jo-jo efekta. Drugi tim sa Maks Planka za istraživanje metabolizma u saradnji sa Medicinskom školom sa Harvarda je ispitao ovaj problem u novoj odvojenoj studiji i otkrio da se dugoročne promene u mozgu dešavaju i nakon dijete.
Ovaj put umesto ljudi za ispitanike su odabrani miševi, a umesto pudinga, životinje su morale da gladuju. Posmatranjem aktivnosti različitih neurona u hipotalamusu – koji su odgovorni za kontrolu osećaja gladi – došli su do zaključka da kalorijski deficiti aktivira AgRP neurone. Drugim rečima ovi procesi utiču na to da dolazi do snažanog osećaja gladi. Što dalje dovodi do nekontrolisanog unosa hrane, a time i do jo-jo efekta.
Da li se ovo može sprečiti?
Dobra vest za svakoga ko se ikada borio sa jo-jo efektom: tokom istraživanja, naučnici su uspeli da inhibiraju nervne puteve kod miševa koji aktiviraju AgRP neurone. Rezultat: miševi nisu dobili puno na težini nakon dijete.
“Ovo je možda dobro rešenje za sprečavanje jo-jo efekta kod ljudi”, objašnjava jedan od autora studije Hening Fenselau. “Naš dugoročni cilj je da pronađemo terapije koje bi mogle da pomognu u održavanju telesne težine nakon dijete. Da bismo to postigli, nastavljamo da istražujemo kako možemo da blokiramo mehanizme koji posreduju u amplifikaciji neuronskih puteva i kod ljudi.”
Rezultati istraživanja su objavljeni u časopicu Cell.