Danci su najsrećniji ljudi na svetu, barem prema Svetskom izveštaju o sreći.
Ne postoji ništa što roditelji žele više nego da im dete bude srećno, stoga je danski koncept,
prema knjizi „Danski način vaspitanja dece: Šta najsrećniji ljudi na
svetu znaju o odgoju dece sigurne u sebe“, koju potpisuju Džesika Džoel
Aleksander i Dising Sandal, zlato za sve roditelje, prenosi 24sata.hr.
Danci veruju da je deci potreban prostor i poverenje za rešavanje
problema i savladavanje zadataka. Roditelji ne intervenišu, osim ako to
nije preko potrebno. Ova sloboda vodi do zdravog samopoštovanja.
Oni deci usađuju određene veštine kako bi izgradili otpornost i optimističnije gledali na život i ljude koji ih okružuju.
Glavna je ideja da se sve u životu vrti oko naše percepcije – stvari
nisu onakve kakve jesu, već onakve kakvi smo mi. To je uverenje da način
na koji vidimo stvari čini sve razlike. To je izvor sreće – ona je
izbor, odluka, način razmišljanja i stanje uma.
Igra je bitna
Slobodna igra ključna je za detetov razvoj. Ona dete uči otpornosti,
da bude manje zabrinuto, kako se nositi sa stresom, kako sklapati
prijateljstva i imati realna očekivanja od sveta. Danci smatraju da su
ove veštine mnogo važnije od podučavanja dece matematici ili pravopisu.
Usađivanje otpornosti posebno je veliki deo danskog roditeljstva jer je
to karakteristika koja će pomoći deci kroz život. Danci veruju da je
igra najbolji način za učenje otpornosti. Mala deca nakon redovne škole
imaju izbornu „školu slobodnog vremena“ (skolefritidsordning), gde se
podstiču da se igraju.
Prostor za učenje i rast
Danci veruju da je deci potreban prostor i poverenje za rešavanje
problema i savladavanje zadataka. Roditelji ne intervenišu, osim ako to
nije preko potrebno. Veruju svojoj deci da mogu isprobati i raditi nove
stvari.
Ova sloboda vodi do zdravog samopoštovanja i samopouzdanja, dok deca uče
da veruju sebi i vlastitim sposobnostima – njihovo samopoštovanje je
interno generisano i ne postiže ga neko drugi.
Takođe je važno pustiti svoje dete na miru. Ako se deca osećaju
previše pod pritiskom, radost u onome što rade mogu zameniti strah i
teskoba. Možete pozvati ili podstaći svoju decu da izađu iz zone komfora
i isprobaju nešto novo.
Igra i veštine snalaženja
Kada se deca fizički izazovu penjući se na drveće ili skačući s
visokih izbočina, testiraju opasne situacije koje ih uče za šta su sve
sposobna i kako se nositi sa strahom. Važno je da osećaju kontrolu nad
nivoom stresa s kojom se mogu nositi jer zato osećaju veću kontrolu nad
svojim životom.
Kada se igraju s teškom decom, uče se samokontroli i veštinama
pregovaranja sa svim vrstama ličnosti. To ih uči o njihovim
sposobnostima i pomaže im da nauče veštine prilagođavanja. Kada osetite
da ih trebate „spasiti“, odmaknite se i udahnite. Njihove interakcije s
teškom decom mogu im pružiti najveće životne lekcije. Dobro igranje s
drugima ključno je za buduću sreću.
Saveti za igru
Dopustite im da kontrolišu svoju igru, s drugom decom i sami. Ne
zaboravite – mašta je bitan sastojak za pozitivnu igru, dakle bez
elektronike. Stvorite okruženje bogato različitim materijalima i
osmislite umetnički pribor kako bi mogli da stvaraju.
Pronađite sigurna područja u prirodi gde se deca mogu slobodno igrati
i istraživati. Takođe, dobro je staviti decu raznih dobi zajedno, kako
naučila da učestvuju u društvu.
Ako želite da se igrate sa svojom decom, budite u njoj puni i
autentični. Spustite se na njihov nivo, budite komični, zabavni, pustite
ih da vas vode i pustite ih makar dvadesetak minuta dnevno.
Izgradite kućni poligon s preprekama s malim tabureima, madracima,
stolicama ili na neki drugi način kako bi deca mogla da se kreću i imaju
prostora za maštu.
Ideja o povlačenju i dopuštanju deci da testiraju vlastite granice je
neverovatno važna za roditeljstvo s poštovanjem i za razvoj zdravog
samopoštovanja kod vašeg deteta.
Nema bajkovitih završetaka
Danci veruju da su tragedije i uznemirujući događaji stvari o kojima
treba razgovarati. Osećaju da je to autentičniji način suočavanja sa
životom i stvara empatiju i poštovanje prema čovečanstvu. Danski filmovi
često imaju tužne ili turobne završetke. Veruju da gledanje tragičnih
ili tužnih filmova čini ljude srećnijima, privlačeći njihovu pažnju na
pozitivnije i jednostavnije aspekte njihovog života.
Ako naučimo svoju decu da prepoznaju i prihvate svoje autentične
emocije, dobre ili loše, i ponašaju se na način koji je u skladu s
njihovim vrednostima, izazovi i poteškoće u životu ih neće torpedirati.
Znaće da prepoznaju i poštuju vlastite granice. To će dovesti do toga da
imaju čvrsto i autentično samopoštovanje koje je otporno na spoljne
pritiske.
Roditeljstvo sa autentičnošću
Roditelji treba da budu uzor emocionalnog zdravlja svojoj deci.
Trebalo bi da pokažu svojoj deci da je u redu osećati sve njihove
emocije.
Postoje i dodatni načini da ih naučite zahvalnosti. Oni uče o tome da je
život povremeno tužan, nepravedan ili težak kroz primere koji se dogode
u njihovom životu (nedobijanje igračke, spoticanje i ozleđivanje), koji
su za njih uznemirujući događaji.
Biti skroman važna je vrednost
Radi se o tome da dobro znate ko ste i da vam drugi nisu potrebni da
biste se osećali važnima. Danci ne obasipaju svoju decu komplimentima.
Usredsređuju se na posao koji je uključen, a ne na preterane komplimente
detetu. To podstiče poniznost, unutrašnju snagu i otpornost.
Ako dansko dete naškraba crtež za svog roditelja, roditelj će mu
verovatno zahvaliti ili pitati da mu ispriča nešto o tome umesto da ga
pohvali.
Preterano hvaljenje je – preterano
Ako su deca previše pod pritiskom ili pohvalama, možda će naučiti da
rade stvari za spoljno priznanje, a ne za unutrašnje zadovoljstvo.
Hvaljenje inteligencije ne daje deci motivaciju ili otpornost potrebnu
za uspeh. Pohvalite decu za trud i istrajnost kako bi razvila način
razmišljanja o rastu, koji podstiče motivaciju i otpornost – atribute za
koje Danci smatraju da su ključ rasta.
Preterano hvaljenje kada su stvari jednostavne može naučiti vaše dete
da je hvale vredno samo ako brzo i savršeno obavi zadatak. Cilj nije da
lako izvodivi zadaci budu temelj našeg divljenja.
Opet, ovo je koncept koji se spominje u gotovo svim knjigama o
roditeljstvu (barem u onima koje govore o pohvalama). Svaki autor
savetuje fokusiranje na napor nasuprot inteligenciji.
Saveti za autentičnost
Budite iskreni prema sebi; slušajte i izražavajte vlastite misli i
osećanja. Ako vaša deca postave pitanje, dajte im iskren odgovor
primeren njihovom uzrastu.
Prenesite priče iz svog detinjstva – teške situacije i zabavna vremena.
To im daje da bolje razumeju ko ste i daje im do znanja što smatraju
normalnim.
Učinite poštenje vrednošću (o kojoj se priča) u vašoj porodici.
Naučite ih da budu dovoljno hrabri da budu pošteni i dovoljno ranjivi da
priznaju kada je to potrebno. Ne osuđujte se i više se usredsredite na
iskrenost nego na kazne.
Čitajte priče koje obuhvataju sve emocije. Teške teme predstavljene
primereno uzrastu podstiču empatiju, otpornost i zahvalnost. Učite decu
da se ne upoređuju s drugima.
Fokus na pozitivne aspekte života
Preoblikovanje je glavni koncept nizozemskog roditeljstva jer je
kamen-temeljac otpornosti. Radi se o pridavanju manje važnosti
negativnim i više fokusiranju na pozitivne aspekte života.
Svi vidimo svet kroz vlastiti okvir-percepciju, tako da se celo naše
životno iskustvo menja ako stvari slikamo u pozitivnijem svetlu.
Realni optimizam: Promena percepcije
Danci su „realni optimisti“. Ne pretvaraju se da negativnost ne
postoji, jednostavno odlučuju da se usredsrede na dobro umesto na loše.
Danac kišu ne bi video kao lošu stvar već kao priliku da mu bude udobno
kod kuće s porodicom.
Uklanjaju nepotrebne negativne reči i usredsređuju se na dobra osećanja
ili na neko drugo vreme kada se osećate dobro. To razmišljanje menja
dobrobit.
Ograničavanje jezika
Jezik je okvir kroz koji vidimo svet. Preoblikovanjem onoga što
kažemo u nešto pozitivnije i manje definišuće zapravo menjamo način na
koji se osećamo.
Danski roditelji ne etiketiraju negativno svoju decu. Oni veruju da su
izjave poput „ona je previše osetljiva“ vrlo odlučujuće. Pogotovo ne
daju nonšalantno dijagnoze deci s psihičkim ili neurološkim
poremećajima. Osećaju da postoje ozbiljne posledice za etikete.
Što više deca čuju ovakve izjave, donose negativnije zaključke o
sebi. Mnoge od tih oznaka i priča ostaju s njima u odrasloj dobi i te
priče postaju njihova životna priča.
Briga o sreći drugih presudna je za vlastitu sreću
Danci veruju da ne možemo istinski biti srećni bez interakcije i
podrške drugih. Empatija olakšava našu vezu s drugima. To je također
jedna od najvažnijih kvaliteta za stvaranje vođa, preduzetnika,
menadžera i preduzeća.
Ovaj duh timskog rada i saradnje vidljiv je u svim aspektima danskog života.
Društvene skupine, uglavnom temeljene na zajedničkim interesima, veliki
su deo života. Nove mame se postavljaju u grupe s drugim novim mamama u
komšiluku.
Porodica je tim koji neguje duboki osećaj pripadnosti. Deci se
pokazuje kakvu ulogu mogu igrati. Zajedničko kuvanje, zajedničko
čišćenje i zajedničko provođenje vremena svakodnevni su načini na koje
porodica podstiče osećaj blagostanja.
U školi deca rade na grupnim projektima kako bi se podstakla da pomažu drugima i da se uključe u timski rad.
Škola podstiče raznolikost i emotivnost
Danske škole imaju obavezni program u kojem se deci pokazuju slike
dece koja pokazuju različite emocije: tugu, strah, ljutnju, frustraciju i
sreću. Deca razgovaraju o ovim kartama i izražavaju rečima ono što
svako dete oseća, učeći da konceptualizuju svoja i tuđa osećanja. Deca
ne prosuđuju emocije; jednostavno ih prepoznaju.
Grupišu decu različitih snaga i slabosti kako bi deca međusobno pomagala i naučila da svako ima pozitivne kvalitete.
Deca se podstiču da sama pronađu rešenje
Ako se dvoje dece posvađa oko igračke, roditelji će pitati postoji li
mogućnost deljenja ili mogu predložiti dogovor (jedno dete se igra pet
minuta, a zatim je drugo može posuditi). U redu je reći ne i uživati u
svojoj igrački sam. Deca uče da budu autentičnija sama sa sobom kada
nauče da neće biti prisiljena da učine nešto samo da bi nekoga
zadovoljila ili olakšala stvari.
Takođe, ukazuju na emocije deteta, ali i drugih, te razgovaraju o
tome. „Izgleda ljutito. Šta misliš zašto je ljuta?“ „Zašto plačeš?“, a
zatim se spustite na njihov nivo da im pokažete da ih vidite.
Jednostavno ih priznajući i pokušavajući da ih ne osuđujete, učimo ih
poštovanju.
Čitanje deci značajno povećava nivo empatije. Svakako čitajte knjige koje se bave svim emocijama i bave se stvarnošću.
Naglasak na zajedništvo
Jedan od načina na koji Danci inkorporiraju zajedništvo jeste kroz
„hygge“ (izgovara se – hooga). To znači da se osećate prijatno zajedno.
To uključuje paljenje sveća, igranje igara, pevanje pesama, zajedničko
jelo, poslastice i čaj, i jednostavno druženje u prijatnoj atmosferi. To
je sve u čemu možete uživati zajedno kao porodica.
To je stavljanje sebe i svake drame po strani za dobrobit celine. To
je žrtvovanje vaših individualnih potreba i želja kako bi grupno
okupljanje bilo ugodnije. To je odlučiti uživati u najvažnijim trenucima
našeg života – onima s porodicom i prijateljima – i poštovati ih kao
važne, piše Perfectionist mum.