Osnovali su ga braća Jovan i Vladan Matić 1986. godine u Beogradu. Prvi zapažen nastup imali su na Subotičkom festivalu 1988. godine i tada im je kao polufinalistima omogućeno da snime pjesmu “Ne radim”. Album prvenac “Igraj dok te ne sruše” snimili su 1990. godine, a potom su objavili koncertni album “Godina majmuna” (1992.) i kompilacijski album “Geneza” (1993.) Nakon toga prva postava benda se raspala i Matići su bili primorani da okupe nove muzičare, što nije bio ni malo jednostavan zadatak, jer ovaj bend broji oko desetak članova. Nova postava im se posrećila, pa su 1995. godine objavili album “Reggaeneracija” koji je bio jako uspješan. Pjesmama “D.A.B. je tu da spaja”, “Dim iz moje lule”, “Više nego život” drugi studijski album mnogo je učinio na popularizaciji sastava. Na ovom albumu se nalazi i odlična obrada pjesme “Treći svijet” grupe Haustor. Deset godina im je trebalo da snime treći studijski album “Vreme vode” (2005.) i sve do prošle godine, kada su proslavili trideset godina rada i snimili neke nove kompozicije, nisu mnogo provodili vremena u studiju.
Posljednjih godina je došlo i do pauze sa nastupima, ali po riječima članova Del Arno Benda to vrijeme je sada iza njih. Bend je spreman da krene u nove uspjehe, a intenzivno rade i na tome da poprave prosjek i kada je riječ o albumima.
Del Arno Bend će 30. juna nastupiti na prestižnom Nektar OK FESTU na Jagermeister Main Stageu. Povodom njihovog nastupa na Tjentištu, u NP Sutjeska, novinar Buka magazina razgovarao je sa Jovanom Matićem, vokalom i frontmenom Del Arno Benda.
D.A.B. ove godine nastupa na Tjentištu. Koliko vam znači što nastupate na mjestu gdje se odigrala jedna od najvećih bitaka u Drugom svjetskom ratu?
Kada god stupite na tlo gde su se odigrali važni istorijski događaji to osetite, promenu ne možete a da ne primetite, jer ti prostori prosto odišu drugačijom energijom. U ovom slučaju, Tjentište je prostor gde su se odrigrali dramatični događaji u čije tumačenje iz današnje perspektive nije upitno ulaziti. Prosto nisam siguran koja od mnogih verzija i tumačenja je ispravna ali sam sasvim siguran i bez ičije pomoći mogu da zaključim da su tu, na ovim prostorima od čije lepote zastaje dah, svoje živote položili hiljade mladih ljudi nošeni verom da njihova žrtva može doneti potomcima miran, slobodan i srećan život. Morali bismo poštovati tu činjenicu, bojim se da smo je u velikoj meri obesmislili kada smo, voljom svojih patetičnih političkih elita ušli u klanicu 1990-ih godina. Ovo mesto, a još više način na koje je zaboravljeno svedoči urlikom tišine o tome koliko su ondašnji borci bili u pravu u svojoj veri u bolje sutra, a koliko su njihovi potomci bili u krivu sejući podele i bratoubilačke sukobe. Na Tjentište ćemo doći sa verom u one prave ideale, bratstva, dobrote, ljubavi i empatije za svog bližnjeg, to je duh koji će nas nositi i koji želimo da prenesemo-unesemo u ovaj prostor i time damo svoj doprinos toj borbi za pobedu dobra nad zlom.
Vaše mišljenje o festivalima poput OK festa?
Iz već navedenih razloga OK Fest je jedinstven festival na ovim prostorima jer se posvetio tome da ljude vrati prirodi i to ne samo da pozdravljamo nego i podržavamo svim srcem. Osim toga činjenica da se ovde, na mestu gde se toliko toga dramatičnog odigralo, sada odigravaju muzičke predstave koje za cilj imaju da zbliže ljude je za svaku pohvalu. Posebno pozdravljamo napor, pre svega logistički, koji treba uložiti da se ovakav dogažaj desi upravo na ovakvom mestu.
Koliko je D.A.B. aktivan, da li ste zadovoljni brojem poziva na svirke?
Grupa je prošla jedan težak period preispitivanja šta i kako dalje. Dugo čekanja na nova izdanja udaljili su nas od bina i nije bilo retko poslednjih godina čuti pitanja tipa “A vi ste još aktivni?” Pre godinu dana smo prelomili da ubrzamo tempo i da svojim angažovanijim radom odgovorimo na ovakva i slična pitanja. 30 rođendan proslavili smo koncertima u Novom Sadu i Beogradu, ovaj potonji smo snimili i audio i video, nas izdavač Mascom je objavio sabrana dela pod naslovom “Igraj dok te ne sruše, prvih 30 godina” koji sadrži naša 4 autorska albuma i CD sa singlovima, duetima i obradama. To je bio tek mali signal da smo ne samo živi vec rešeni da nadoknadimo izgubljeno vreme. Ovog proleća, snimili smo 4 nove pesme, sa novim producentom Igorom Čubrilovićem, i novom studijskom ekipom na čelu sa Milanom Trifunovićem. Sve četiri pesme ćemo objaviti i u dub formi. Posebno nam je zadovoljstvo da najavimo da smo snimili duet sa Hornsman Coyotom gde smo on i ja (neka vrsta oca i sina u duhovnom smislu te reči) zajedno uradili i muziku i tekst. Pesma, po našem sudu stiže u pravo vreme, kada se ponovo čitavim regionom ore vrlo ružne izjave koje nas sve zabrinjavaju, kada se podižu nepotrebne i vrlo opasne tenzije. Zove se “Još uvek ima nade” i naš je odgovor na sve to ružno što nam se pokušava podmenuti.
Reggae muzika je jedno vrijeme na ovim prostorima bio u ekspanziji i bilo je dosta bendova koji su bili u tom muzičkom žanru. Čini se da to danas i nije slučaj.
Danas je generalno mesto autorske kvalitetne muzike u velikoj meri drugačije nego što je bilo nekada i za to ima mnogo razloga. Većina njih vezana su za korporativno razmisljanje i promišljanje stvarnosti. Da ne ulazim u ekonomsko-socioloske analize, ali postoji razlog zašto je danas sve to što može da podstakne razmišljanje, ili bunt gurnuto u stranu i što se drži na nivou koji, po sudu sistema, ne predstavlja pretnju. Shodno tome ne mislim da se smanjio broj ni rock, ni reggae, ni drugih bandova, samo se značajno smanjio broj vesti i broj reflektora koji su uperene na njihove aktivnosti. Smanjile su se sale gde se takva muzika još uvek moze čuti, smanjio se broj mesta novinara koji to prate. Takvo je vreme i ne vidim da će se to skoro promeniti.
Vi ste ostali dosljedni svom zvuku. Da li ste ikada došli u iskušenje da eksperimentišete sa nekim drugim pravcima?
Lično mislim da muzički izraz, koji sam odabrao za svoj, pruža dovoljno mogućnosti za svakojaka eksperimentisanja. Nismo do sada nešto bili zainteresovani da izlazimo iz žanra u kome jesmo. Mada, treba pošteno reći, da na koncertima itekako možemo da iznenadimo, u šta će publika OK Festa moci da se uveri i sama.
Vaš bend ima mnogo članova. Kako uspjevate da održite harmoniju? Da li ste kao na sceni “opušten lik” ili ipak vodite bend nekom vrstom “čvrste dirigentske palice”?
Harmonija proizilazi iz zajednickog interesa i cilja. Ako je cilj umetnika koji su okupljeni oko ideje Del Arno Banda da ova skupina dobro zvuči u onome što radi i da snažno prenosi svoje ideje o muziciji i ostalim stvarima onda će grupa funkcionisati bez problema. Nema tu neke tajne, niko od nas ne želi da gubi vreme a svi smo tu iz istog razloga. Što se drugog dela pitanja tiče mogu da kažem da ne verujem mnogo u demokratiju u umetnosti. Ona je uvek u svom najvećem delu odraz umetničke vizije jednog ili nekolicine udruženih pojedinaca. U ovom slučaju to funkcionise u sistemu: “svačije mišljenje i sviranje čujem i slušam, ali odluke donosi samo jedan”.
Koja je filozofija vašega života?
Ne kradi, ne ubi, ne čini zlo, imaj samilosti za svakog kojoj je ona potrebna i razumevanje za svakog kome je ono potrebno. Imaj ljubavi za svog bližnjeg i poštovanja za zemlju koja te nosi.
Kakvo je vaše mišljenje o nastafarijanstvu?
Što se rastafarijanstva tiče ono je nešto što funkcioniše za potomke afričkih robova. Za nas pravoslavne Evropljane sa jugoistoka kontinenta, samo globalne vrednosti iz ovog verovanja su primenjive, a njih sam uglavnom nabrojao u prethodnom odgovoru. Ništa ne treba da nas sprečava da budemo dobri ljudi, a lično bih konačno voleo da vidim u praksi svu tu ljubav koje sve te različite religije propagiraju. Putujući ovim našim balkanskim prostorima uvideo sam da mnogi narodi koji tu žive imaju vrlo visoko mišljnje o svojoj ispravnosti i dobroti i da je neznatno mali broj onih koji su spremni da priznaju mane i da smo bezobzirni prema drugima, naročito svojim komšijama. Potrebno je samo malo više empatije za druge i moglo bi nam se posrećiti da dosegnemo željenu sreću.
Razgovarao: Ernest Bučinski