Reč je o sićušnim komadima plastike – mikroplastici, koja ostaje u ogromnim količinama svuda oko nas nakon upotrebe različitih predmeta široke potrošnje. Važno je baviti se ovim problemom kada se zna da prosečna osoba svake nedelje pojede plastiku u količini od jedne kreditne kartice.
Kako sprečiti unošenje mikroplastike u telo? Verovatno nikako. Ali možemo sebi pomoći tako što ćemo barem pokušati da smanjimo količinu unos ove supstance Evo nekoliko saveta kako da izbegnete gutanje malih plastičnih čestica koje se već nalaze svuda, čak i u majčinom mleku.
Kupujte od lokalnih proizvođača
Jedan od najboljih načina da se izbegne plastika počinje kupovinom na lokalnoj pijaci, jer kada kupujemo hranu od lokalnih uzgajivača, zaobilazimo plastičnu ambalažu (hrana obično stiže u drvenim gajbama), ne (ne mora biti) plastične kese itd.
Koristite kese za višekratnu upotrebu
Plastične kese zagađuju okeane i štete divljim životinjama, ono što je najvažnije ne raspadaju se u potpunosti, već se pretvaraju u mikroplastiku. Torbe za višekratnu upotrebu ili korpe su dobar izbor, važno je koristiti ih za sve namirnice.
Budite izbirljivi kada kupujete meso
Iako je meso lokalnog porekla znatno skuplje od robe dostupne u prodavnici, cena bi mogla da se isplati kada je u pitanju smanjenje potrošnje mikroplastike. Nedavno su naučnici pronašli plastiku i u krvotoku krava i svinja, što je dovelo do otkrića mikroplastike u životinjskom mleku i upakovanom mesu. Sve testirane životinje su hranjene peletima i iseckanom hranom koja je sadržala plastiku. Ono što jedu životinje čije meso kupujemo može imati direktan uticaj na zdravlje ljudi, što je odličan razlog da imate “svog” odgajivača, ili bar mesara od poverenja.
Potražite proizvode koji nisu upakovani u plastiku
Ogromna količina hrane dolazi na tržište upakovana u plastiku. Pored toga, meso koje je dostupno u prodavnici pakuje se na tacne od stiropora. Studija o pakovanju hrane i roku trajanja otkrila je da su ove posude obično napravljene od ekstrudiranog polistirena, materijala koji oslobađa mikroplastiku koju je teško ukloniti čak i ispiranjem. Bilo bi dobro da lokalni mesari pakuju meso u voštani papir ili mesarski papir bez plastike, a koji se može kompostirati.
Držite se dalje od plastičnih boca!
Reći ne plastičnim bocama za jednokratnu upotrebu je zapravo jedan od najlakših načina da smanjimo potrošnju mikroplastike. Pijenje iz plastičnih flaša nije tako bezbedno kao što mislite. Studija iz 2018. pokazala je da je 93 odsto testiranih flaša za vodu kontaminirano mikroplastikom. Umesto plastike, bolje je uzeti staklenu bocu.
Ni plastične ni papirne šoljice za kafu
Plastične čaše nisu bezbedne, ali ni papirne nisu najbolji izbor ako želite da izbegnete mešanje. Većina proizvoda od papira koji se koriste sa tečnostima sadrže skrivenu plastičnu podlogu, od papirnih kutija za mleko do kutija za sladoled, papirnih tanjira i papirnih čaša. Papirna šolja koju pokupite u lokalnom kafiću ima petoprocentni polietilensku barijeru, dizajniranu da spreči da se šolja raspadne dok pijuckate. Nažalost, vruća kafa uzrokuje lomljenje premaza, oslobađajući trilione mikroplastičnih nanočestica po litru. Najbolji izbor je keramička, porcelanska ili metalna čaša (nerđajući čelik).
Čuvajte hranu u staklenoj posudi
Štetne hemikalije i mikroplastika mogu se uvući u hranu pakovanu u plastičnim posudama, što dovodi do direktnog konzumiranja mikroplastike. Ali često nemamo izbora i jedina opcija nam je da kupimo nešto u plastičnoj ambalaži. U ovim slučajevima, najbolje je preneti proizvod u staklene posude čim ih donesete kući.
Istraživanja su pokazala da plastična ambalaža uopšte ne produžava rok trajanja proizvoda, a ova praksa u velikoj meri doprinosi zagađenju plastikom, što dovodi do stvaranja veće količine mikroplastike.
“Plastične” ribe i morski plodovi
Mikroplastične čestice su premale da bi ih zaustavili filteri za prečišćavanje otpadnih voda. Oni na kraju stignu do okeana, gde se raspadaju na čestice koje su dovoljno male da ih organizmi planktona pojedu. Odatle se plastika probija kroz lanac ishrane sve dok ne kontaminira većinu ribe koju jedemo. Istraživači su pronašli mikroplastiku u svim uzorcima koje su proučavali. Dok su prethodne studije pružile dokaze da veće ribe koje su vrhunski predatori sadrže više žive, podaci iz novih studija otkrivaju suprotno: veće ribe imaju više mikroplastike u celini, ali manje ribe imaju više mikroplastike po gramu tkiva. Mikropladstika se takođe odlaže i u školjke.