Meri Gabrijel u knjizi “Ljubav i
Kapital: Karl i Dženi Marks i rođenje revolucije”, piše o privatnoj strani
čoveka koji je najavljivao smrt kapitalizma. Dženi, s kojom se venčao 1843.
godine, bila je prelepa aristokratkinja, najpoželjnija žena u nemačkom Triru, i
s toliko dobrim vezama da je njen brat postao pruski ministar unutrašnjih
poslova, iako je njen suprug planirao pad reakcionarskih evropskih kraljevina.
Iako im je brak, po onome što je Meri
Gabrijel otkrila, bio srećan i strastven, pratile su ih mnoge nevolje – smrt
dece, siromaštvo i Marksove ljubavne afere. Par je imao sedmero dece, ali ih je
samo troje doživelo odraslo doba, delom i stoga što su u Londonu živeli u
doista oskudnim životnim uslovima. Glasine su govorile da je Marks dobio i još
jednog sina, iz veze sa ženom koja im je održavala domaćinstvo, Helen Demut.
Veza koja mu je svakako najviše
obeležila život bila je ona neseksualna, s Fridrihom Engelsom, bogatim,
promiskvitetnim bonvivanom, koji je Marksu isplaćivao novac iz profita svojih
kapitalističkih fabrika.
“Njegove plave oči svetlucale su
na svaku ideju avanture – bila ona revolucionarna ili, još bolje,
seksualna”, opisuje ga Gabrijel u knjizi. Autorka opisuje i epizodu u
kojoj je levičar Mouzes Hes optužio Engelsa da je silovao svoju ljubavnicu
Sibil, a koju je Engels s gnušanjem odbacio, prenosi The New York Times.
Dženin život nije bio jednostavan –
između Marksovih ljubavnica i posla.
“Dok je ona s porodicom moljakala
pomoć, on je bio s Lenčen u Din Stritu”, piše Gabrijel. Lenčen je bio
nadimak Helene Demut koja je Marksu, potvrđuje Gabrijel, rodila sina Fredija,
ali Engels se pretvarao da je otac dečaka. Fredi je postao jedna od velikih
tajni Marksovog života, a navodno je i sam Staljin naredio da se taj podatak
zakopa duboko u arhive.
Najpotresniji deo knjige je opis smrti
četvoro Marksove zakonite dece. Dženi Kerolajn (1844-1883), Dženi Laura
(1845-1911) i Dženi Julija Elenor (1855-1898) doživele su odraslo doba. Edgar
je umro s osam godina, Henri Edvard Gaj kojeg su zvali Gvido umro je nakon samo
godinu dana života, Dženi Evelin Frensis, odnosno Franciska, takođe, a sedmo
dete je umrlo pre nego što su mu uopšte dali ime. Kad je umrla Franciska
Marksovi su bili toliko siromašni da nisu imali ni za sahranu.
“Naše troje žive dece leži pored
nas, i svi plačemo za malenim anđelom čije beživotno telo leži u susednoj
sobi”, zapisala je Dženi. Kad mu je umro sin, Marks je rekao Engelsu:
“Već sam iskusio lošu sreću, ali tek sad znam šta znači biti nesrećan.
Potpuno sam slomljen”.
Kada je Dženi umrla 1881., a Marks
1883. godine, njihova preživela deca, Tasi i Laura, kao i njihovi supružnici,
postali su vođe pokreta, a Engels im je ostavio 4,8 miliona dolara nasledstva.
Ipak, obe Marksove ćerke su se ubile: Tasi 1897. godine, izluđena neosetljivim
partnerom; Laura 1911. godine, sklopivši smrtni pakt sa sopstvenim suprugom.
Ironija sudbine jeste da je jedino
Marksovo dete, koje je dočekalo pad carske Rusije i uspon boljševika, bio
Karlov nezakoniti sin, Fredi, piše newsweek.rs