Tri univerzitetska profesora, od kojih je dr Geser posebno veliki ljubitelj „Letećeg cirkusa Montija Pajtona“, istraživali su moguće zdravstvene prednosti jednog od najsmešnijih skečeva legendarnog serijala. Ostali su zatečeni jer su rezultati pokazali da jedan montipajtonovski hod troši kalorije kao trčanje.
A sada nešto sasvim drugačije. Ukoliko hodate kao Džon Kliz u legendarnom britanskom Letećem cirkusu Montija Pajtona, vaš kardiovaskularni sistem mogao bi imati koristi, a u poređenju sa običnim hodom sagorevali biste više kalorija.
Do tog zaključka došli su autori studije koja je objavljena u ovogodišnjem božićnom izdanju Britanskog medicinskog žurnala (British Medical Journal).
U stvari, samo 11 minuta tzv. glupog hodanja (Silly Walking) dnevno može biti zabavan način da pređete prag od 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno koji preporučuje američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Naravno, učinak bi zavisio od toga koliko je vaš hod zaista glup.
Tri istraživača, dr Glen Geser, profesor na Univerzitetu Arizone, dr Dejvid Pul, profesor kineziologije i fiziologije na Univerzitetu Kanzasa, i dr Sidarta Angadi, docent na Univerzitetu Virdžinije, sproveli su studiju.
U njihovoj studiji posmatran je hod koji je opisan kao „hod u stilu gospodina Tibega“, po liku Džona Kliza iz serijala Leteći cirkus Montija Pajtona.
Specifično kretanje podrazumeva hodanje tokom kojeg se kombinuju visoki izbačaji ispravljene noge sa drugim vrstama savijanja nogu, kao što je polučučanj.
Kao što je to serija pokazala, ovo može biti veoma zabavan hod za posmatranje.
Za potrebe studije, istraživači su angažovali šest žena i sedam muškaraca prosečne starosti 34,2 godine da hodaju na različite načine oko staze od 30 metara u zatvorenom prostoru.
U početku su učesnici hodali uobičajenim hodom i uobičajenim tempom. Zatim su istraživači tražili od učesnika da se kreću poput gospodina Tibega u skeču „Ministarstvo smešnog hoda“ koji se prvi put pojavio u legendarnom serijalu 1970. godine.
Nakon nekoliko etapa Tibeg hoda, učesnici su imali na programu nešto manje glup način hoda – po uzoru na još jednog montipajtonovca kojeg je igrao Majkl Pejlin u istom skeču.
Istraživači su oba tipa hoda klasifikovali kao neefikasna jer, ruku na srce, malo ko bi bilo koji od njih odabrao kada bi cilj bio efikasan hod.
Tako ne biste, na primer, hodali kada kasnite na sastanak ili kada žurite u kupatilo.
Koliko god to neverovatno delovalo, istraživači nisu pozvali 13 učesnika samo da bi se šalili i zabavljali s njima.
Umesto toga, oni su izvršili razna merenja kao što su disanje, razmena gasova i potrošnja energije tokom raznih šetnji da bi videli eventualne razlike.
Dok su hodali, učesnici su nosili maske i prsluke koji su pomagali pri merenju.
Nakon što su sva merenja završena, goruće pitanje je bilo da li su smešne vrste hoda sagorevale više kalorija.
Glupaviji hod sagoreva više kalorija
Zaista, kada su izvodili šetnju gospodina Tibega, učesnici studije unosili su oko 2,5 puta više kiseonika, a zabeleženo je i veće sagorevanje kalorija nego pri normalnom hodu.
Drugi tip hoda, koji je izveo glumac Majkl Pejlin, ostavio je bled utisak.
Ovaj hod nije rezultirao povećanjem potrošnje ni u jednoj od traženih kategorija. Možda ovaj hod jednostavno nije bio dovoljno glupav.
Rezultati sugerišu da stil gospodina Tibega funkcioniše kod oba pola. Međutim, uočene su neke razlike.
Ovaj način hoda, izgleda, bolje funkcioniše kod muškaraca, makar kad je u pitanju sagorevanje kalorija.
Naravno, ovo je bio mali uzorak, tako da nije jasno da li se takve razlike mogu zadržati u opštoj populaciji.