Priča o ženi sa zagonetnim osmehom, koju je Leonardo da Vinči naslikao u 16. veku, svakog dana dobija novi neverovatni nastavak. Spisak novinskih naslova koji otkrivaju „nove istine“ o jednom od najpoznatijih dela renesansnog italijanskog slikarstva svaki dan je bogatiji za još jedan: „Mona Liza je muško“, „Tajni kod u oku Mona Lize“, „Rešena misterija pejzaža u slici Mona Lize“, „Mona Liza je autoportret“…
Podatak koji se uči u svim školskim udžbenicima istorije umetnosti, po kojem je na slici prikazana Liza del Đokondo za autore ovih teorija najmanje je relevantna mogućnost. Tako recimo Silvano Vinčenti, predsednik italijanskog nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe, kaže da je kao model Da Vinčiju „najverovatnije poslužio njegov učenik i mogući ljubavnik Salai“.
Stručnjaci iz pariskog Luvra, gde se „Mona Liza“ čuva, mogućnost da je Mona Liza zapravo muškarac odmah su odbacili kao loš vic. Ipak, Vinčeti nije odustao od svoje teorije. On kaže da je poređenje karakteristika lica sa nekoliko Da Vinčijevih radova, kao što su „Sveti Jovan Krstitelj“ i „Angelo Incarnate“, otkrilo upadljive sličnosti sa nosom i ustima koji su naslikani kod Mona Lize.
„To su fantastične sličnosti. Pored toga, Leonardo je ostavio nekoliko tragova kako bismo mogli lakše da identifikujemo model. Pregledom visokokvalitetne kopije portreta pronašli smo slova L i S nacrtana u očima Mona Lize, što su početna slova imena Leonarda i Salaija“, kaže Vinčenti.
Ni Vinčenti nije odoleo izazovu da u čuvenoj slici traže tajne brojčane šifre koje navodno otkrivaju dugo skrivane detalje o njenom nastanku, pa je tako „otkrio“ da se na mostu u pozadini može videti broj 72, koji se vezuje i za jevrejsku i za hrišćansku tradiciju, a u njenim očima video je slova L i V.
„Nevidljivi golim okom i naslikani crnom bojom na zeleno-braon podlozi, u levoj zenici se nalaze slova LV, očigledno Leonardovi inicijali, ali ‘Mona Lizina’ desna zenica je još zanimljivija“, rekao je Vinčenti, dodajući da su u desnom oku vidljiva slova B, S, C i E, što su navodno inicijali modela koji je pozirao. Luvr je i ove teorije odbacio kao besmislice.
Čak i oni teoretičari zavere koji prihvataju teoriju po kojoj je na slici prikazana Liza del Đokondo imaju uvek nove podatke koji bacaju novo svetlo na priču o najpoznatijoj slici sveta.
Italijanski stručnjaci su tako nakon dvonedeljnog istraživanja uz pomoć georadara i starih mapa i dokumenata, pronašli kriptu u jednom napuštenom manastiru za koju tvrde da je Đokondin grob.
Radove je pratila i Natalija Gučardini Stroci, potomak Mona Lize, koja se u početku protivila istraživanju, smatrajući da njena prabaka ima pravo da počiva u miru, ali je kasnije promenila mišljenje.
„U početku me je sama pomisao na iskopavanje užasavala, ali sam sada fascinirana i želim da saznam da li je ovo mesto na kom počiva jedan od mojih predaka“, rekla je ona.
Zanimljivo je da su se tajnama Mona Lize bavili i naši stručnjaci. Predrag Milosavljević, doktorand na multidisciplinarnim studijama Univerziteta u Beogradu, na smeru istorija i filozofija prirodnih nauka i tehnologija, izneo je teoriju koja o „Leonardovom kodu“ govori sa stanovišta geometrije.
„Razumevanje Leonardovog dela može se izvesti jedino razumevanjem pitagorejskih i neoplatoničarskih učenja u kojima je glavnu ulogu imala tzv. filozofska geometrija. Nije reč ni o kakvoj fikciji već o vrlo sistematizovanom i naprednom učenju. Dokazi za to postoje u Kraljevskoj kolekciji u Vindzoru. Pomenute crteže i slike potrebno je ‘čitati’ sa prirodno-filozofskog aspekta, da bi se ‘prevelo’ Leonardovo delo“, rekao je ranije za „Blic“ Milosavljević.