Potpukovnik JNA u penziji Trifko Radeta je 1985. godine bio pitomac treće godine Vojne vazduhoplovne akademije u Zadru. Jednog lepog dana, bez oblačka na nebu, pitomci su, u sklopu obuke, poleteli iz Pule, svako u paru sa po jednim nastavnikom. Ušli su u zonu Krk – Rab što je i bio zadatak. I onda se desilo nešto što će potpukovnik Radeta pamtiti celog života:
„Primetio sam objekat koji je ličio na srebrnu cigaru. Nije svetleo – jednostavno je bio boje aluminijuma. Bio je na visini od 1.500 metara i nije se brzo kretao: možda oko 150 do 200 kilomatara na sat“, priča Radeta. „Odmah sam obavestio svog nastavnika koji je bio u drugoj kabini. On je okrenuo avion u poziciju da i sam može da osmotri. Osmotrio je, video je promumlao je da ne može da veruje šta se tu nalazi.“
Nastavnik je odmah uspostavio vezu sa kontrolom leta u Puli i pitao da li je još neka letilica u ovoj zoni. Međutim, dok su u Puli proveravali radar i uspostavljali vezu sa civilnim aerodromom Krk, srebrni objekat je povećao brzinu i za nekoliko sekundi nestao iz vidika. „Krenuo je brzinom koja je bila tri do četiri puta veća od naše brzine leta. Kretao se skoro brzinom zvuka, oko 900 kilometara na sat“, priseća se Radeta.
Potera za svetlošću
Neidentifikovani leteći objekat je napustio vazdušni prostor Jugoslavije kod Trsta, a kontrola leta iz Pule je samo konstatovala da radar nije uočio nijedan objekat. Trifko Radeta i njegov nastavnik nisu jedini koji su videli misterioznu letilicu. Međutim, ni Radeta ni ostali pitomci koji su tog dana bili u vazduhu nisu prepričavali ovaj događaj jer su se pribojavali mogućnosti da na redovnom lekarskom pregledu budu proglašeni ludim, čime bi ugrozili karijeru.
Fotografija koju je 1954. napravio 13-godišnji dečak u Velikoj BritanijiBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Fotografija koju je 1954. napravio 13-godišnji dečak u Velikoj Britaniji
Dve godine kasnije, 1987, Trifko Radeta je već bio profesionalni pilot u elitnoj vojnoj eskadrili u Zadru. Tada je, kaže on, cela eskadrila na čelu sa komandantom Milanom Perićem u vazduhu imala blizak susret sa nečim, u najmanju ruku, neuobičajenim.
„Jurili smo jednu svetlost koja nas je na jednom zadatku presrela i bukvalno se igrala oko nas. Probali smo da stignemo tu svetlost da je oborimo, ali nismo uspeli. Učesnici te ‘potere’ su i danas živi. Nedavno sam pričao sa jednim kolegom koji mi je rekao da se seća toga“, kaže Radeta.
Ovaj drugi slučaj je, tvrdi potpukovnik, bio i zvanično notiran u zadarskoj kontroli leta. Međutim, ni tada piloti nisu o tome javno govorili. Trifko Radeta je tek nedavno izašao u javnost sa ovim tvrdnjama, a Dojče vele je prvi radio za koji govori o NLO-ima. Priznaje da ga sada ljudi gledaju sa dozom čuđenja i kaže da mnogi veruju da izmišlja priče zbog para.
Deutsche Velle