Sam uvod u ovaj prikaz holivudskog nastavka Iron Man-a, to jest moj doživljaj slavnog super heroja i njegovih inkarnacija u Marvelovim stripovima i filmovima, mogao bi da zauzme stranice i stranice, ali to će da sačeka neku drugu priliku. Zato o tome zaista samo nekoliko reči: Iron Man i ja imamo neki toplo-hladni odnos i on se menja od situacije do situacije. Čas je Starkov alter-ego (naravno, Stark/Iron Man je praktično jedini super heroj bez tajnog identiteta) najplemenitija i najčasnija osoba u Marvel univerzumu, čas je, kao u Civil War narativu, uz Rida Ričardsa najzagriženiji pristalica odvratnog Registracionog zakona po kojem sve osobe sa super moćima moraju bezuslovno da se stave na raspolaganje državi i tako dalje. Ali bez obzira na sve to, njegova akciona figurica i dalje ponosno stoji na mojoj polici rezervisanoj samo za one najveće.
Dakle da, grozničavo sam iščekivao datum premijere novog filma o ovom junaku, naročito zbog toga što mi je prvi deo o Iron Man-u bio jedan od najzanimljivijih filmova na Marvel teme. Na žalost, J. nije mogla da prekine svoju radnu školsku nedelju da bi nam se pridružila (treba li uopšte pominjati koliko je i sama zaražena ovim holivudsko-marvelovskim virusom), ali sam zato mogao da se na miru pozabavim sa M. koja, s druge strane, baš i nije imala neko specijalno iskustvo sa gvozdenim herojem. Idealna situacija za mene, nema šta! Pred svetsku i beogradsku premijeru organizovao sam skrining prvog filma i narednog dana već nisam bio usamljen u grozničavom iščekivanju da u skoro praznoj sali Koloseja počne film. Oboje smo bili ohrabreni što i nastavak potpisuje skoro identična ekipa koja je stvorila prvi film, a pomalo i uzbuđeni što projekciju pratimo kad i ostatak sveta (uzgred, premijera u Americi je zakazana tek za 7. maj!).
Nakon već opšte poznate priče iz prvog dela, u kojoj upoznajemo genijalnog naučnika, bogataša i plejboja koji igrom slučaja postaje super heroj, nastavak filma kreće od onog trenutka kojim se završava prethodni – Robert Stark na konferenciji za novinare obznanjuje da je baš on Iron Man i da njegova korporacija više neće proizvoditi oružje za masovno uništenje, već će se staviti u službu mira i univerzalnog progresa. Ali Stark ne bi bio Stark kada i ta transformacija ne bi bila izvedena na ‘njegov’ način – uz mnogo glamura i pompe. (I kad smo već tu, glupo je ne ukazati na jednistvenog Roberta Daunija koji kao da je rođen za ovakvu ulogu. Na stranu paralele sa njegovim stvarnim životom, ali Dauni je pre svega fantastičan glumac čiji šarm nema granica, pa otud i konstatacija o idealnom kastingu.) Naravno, ova ideja nikako ne prija bordu direktora firme, a još manje vojnom vrhu zemlje toliko zainteresovane za najnoviju tehnologiju za usavršavanje bojne tehnike. Toni je prinuđen na nove saveze i osuđen na nove neprijatelje. Možda će i protiv sopstvenog izuma morati da se bori!
Na žalost, Iron Man 2 nije od onih nastavaka koji će zaseniti i već sjajni original. Iako pored već dokazanog tima – isti reditelj, scenarista i svi glavni glumci – filmom defiluju i neka kasting rešenja za antologiju, i M. i ja smo nekako bez specijalnog uzbuđenja odgledali 120 minuta spektakularne akcije.
Možda je novi film previše nastavak prvog, a možda je i kreativni naboj autora filma bio tom prilikom i u dobroj meri potrošen ili čak i ugrožen megalomanskim apetitima matičnog studija, ali u svakom slučaju drugi Iron Man, barem bih ja to tako voleo da mislim, više funkcioniše kao tranzicioni umetak koji će nas uvesti u priču o Avengersima (nije li se to i očekivalo nakon kameo pojavljivanja na kraju drugog Hulka?), nego kao dostojan nastavak izvrsnog originala.
Na kraju, sve to nikako ne znači da možete da se opustite i da tek tako propustite ovaj blokbaster koji možda nagoveštava i dobru letnju žetvu komercijalnog Holivuda. U svakom slučaju, nikom neće biti dosadno tokom projekcije drugog Iron Man-a: i dalje je tu neodoljivo zabavni Stark/Dauni, tu su ovog puta i veličanstveni Miki Rurk koji nakon Rvača fascinira i svojim Ivanom Vankom, tu je i neka nova Skarlet Johanson kao akciona heroina Nataša Romanova, Samjuel Džekson je idealni Nik Fjuri, Don Čidl je novi pukovnik Rouds, čak je i Sem Rokvel podnošljiv kao Džastin Hamer.
Sve u svemu, razloga za nervozu i nezadovoljstvo nema. Ovaj tim će, nema sumnje, ukoliko ostane u ovom sastavu, tek isporučiti ono što je nagovešteno pre par godina kada je svet prvi put upoznao junaka u crvenom oklopu. Dok se to čeka, navalite na Iron Man i Avengers stripove.
Tekst preuzet sa www.mondo.rs