Finska vlada tvrdi da će svako imati pristup internetu za maksimalno 30 do 40 evra mesečno. Doduše, u Finskoj već 96 odsto stanovnika ima vazu sa internetom. Novinar Irjo Lansipuro kaže da zato najavljene mere u toj zemlji neće izgledati tako spektakularno kao negde drugde: „Tome svi teže, samo izgleda da smo mi prvi koji o tome govore na taj način“
To je inače i jedan od ciljeva čitave Evropske unije, utvrđen takozvanom „digitalnom agendom“ koju je objavila Evropska komisija. Ono što je epohalno jeste proglašavanje pristupa brzom internetu za jedno od osnovnih prava.
Švedski poslanik Evropskog parlamenta, Kristijan Engstrem, kaže da se time „priznaje da je internet važna komponenta društva, a ne samo igračka za decu. To je fundamentalni i izuzetno važan deo infrastrukture“. Kristijan Engstrem spada u mladu generaciju političara oduševljenih tehnologijom. On je prvi član švedske Piratske partije koji je uspeo da dogura do Brisela. On kaže da se nada da će evropske vlade – uključujući i njegovu – što pre pristupiti uvođenju brzog interneta.
Ukinuti tradicionalne monopole
Studija Evropske asocijacije za regulisanje telekomunikacionog tržišta, pokazala je da zemlje koje ne rade na ubrzanoj digitalizaciji same sebi nanose najveću štetu. Uvođenje brzog interneta u sve zemlje Evropske unije donelo bi više od milion novih radnih mesta kao i povećanje bruto-društvenog proizvoda za 850 milijardi evra do 2015. godine.
Ali, da bi došlo do toga, vlade moraju ukinuti tradicionalne monopole na tržištu telekomunikacija. Važno je i totalno pokrivanje mrežom brzog interneta. Jer, iako, na primer u Finskoj, 96 odsto stanovništva ima brzi internet, treba d se pobrinuti i za preostalih 4 odsto, ili kao što kaže Irjo Lansipuro: „Šta će se desiti sa ono malo ljudi koji to nemaju? Postoji velika opasnost da ti ljudi budu marginalizovani“.