Razlog njihove zabrinutosti je eksplozija podataka koja će zahvatiti veb zahvaljujući senzorima, pametnim napojnim mrežama, RFID privescima i drugim izvorima podataka koje donosi internet stvari (Internet of Things).
Osim toga, ovome će doprineti i sve veći broj mobilnih uređaja koji se povezuju na internet i visok godišnji rast sadržaja koji generišu korisnici. Trenutno se većinom koristi internet protokol verzije 4 (IPv4) čije su adrese ograničene na 32 bita, što znači da jedinstvenih adresa ima nešto preko četiri milijarde.
IPv6 je sledeća generacija tog protokola koja koristi adrese sa 128 bitova pa prema tome podržava i daleko veći broj jedinstvenih adresa. Taj broj je toliko veliki da zapravo svaka osoba na planeti dobija po više od četiri milijarde adresa!
Karan kaže da je za raspodelu ostalo još 6% adresa i da će one biti potrošene za manje od godinu dana. To je problem s kojim će prevashodno morati da se nose davaoci internet usluga i telekomi, ali će i ponudioci sadržaja kao što su Google i Facebook takođe morati da obezbede prelazak sa IPv4 na IPv6.
Za sada se taj prelazak odvija polako. Nove inicijative kao što je internet stvari, usmeravaju se da koriste IPv6 a ne IPv4, a postoji i solidna podrška velikih internet kompanija. Google je već većinu svojih usluga prebacio na IPv6 čemu je posvetio i posebnu stranu na kojoj kaže da je IPv6 značajan za nastavak zdravog i otvorenog funkcionisanja interneta, da će omogućiti inovacije i njegov dalji rast.
Google je u junu održao i konferenciju posvećenu uvođenju protokola IPv6 Na njoj je i Facebook objavio da je počeo da ga koristi. U svom uvodnom govoru na toj konferenciji, Vint Serf je pozvao davaoce internet usluga da pređu na IPv6 kako bi se izbeglo stvaranje crnog tržišta internet adresa.
Kritičari na ovakve pozive gledaju na dva načina. Jedni ih doživljavaju kao novu verziju milenijumske greške, jer se o iscrpljivanju adresa govori već desetak godina a umesto panike na kraju će biti “tresla se gora rodio se miš”.
Drugi smatraju da se problem lako može rešiti translacijom mrežnih adresa (Network Address Translation, NAT), tehnologijom koja više IP adresa preslikava u jednu, čime se smanjuje broj potrebnih jedinstvenih adresa. Međutim, takvo rešenje je u najmanju ruku samo privremeno.
Google je još 2008. smatrao da će NAT i slične tehnologije samo iskomplikovati arhitekturu interneta, postaviti barijere za razvoj novih aplikacija i raditi suprotno principima mrežne otvorenosti.
B92