Prerađenoj hrani je teško reći „ne“, jer su cijene pristupačne, a ukusi
vrlo primamljivi. Zbog toga mnogi ni ne razmišljaju o tome kakve
posljedice takva hrana ima po zdravlje. Teško je eliminisati svu
prerađenu hranu iz upotrebe, ali vrijedi pokušati da se izbaci poneka
namirnica s ove liste.
Margarin
Za razliku od maslaca, koji se pravi od mlijeka, margarin se dobija
iz biljnih ulja. U preradi dolazi do stvaranja transmasnih kiselina koje
podstiču upalne procese u tijelu, oštećuju ćelije i zidove krvnih sudova.
Smatra se da ova vrsta biljne masti povećava rizik od kardiovaskularnih
bolesti, pa čak i od raka. Zasigurno je jedna od najgorih namirnica za
tijelo, zbog čega se i nalazi na samom vrhu ove ljestvice.
Suhomesnati proizvodi
Salame, slanina, viršle i drugi suhomesnati proizvodi puni su
nitrita, a meso koje se koristi za njihovu proizvodnju je već zbog samog
načina industrijskog uzgoja puno hormona i antibiotika. U procesu
prerade u ovakvo meso se još dodaju vještački ukusi, boje, soli i
konzervans. Mehanički odvojeno meso obično se obrađuje pod ekstremnim
pritiskom i toplotom, zbog čega se gube nutritivne vrijednosti.
Voće i povrće iz konzerve
Najpoznatiji izvor dragocenog likopena i drugih važnih hranjivih
sastojaka je paradajz. Ali ako se kupuje u konzervi, sve njegove koristi
padaju u vodu. Konzervisana hrana sadrži štetni sastojak BPA, a najviše
ga ima u soku od paradajza jer zbog svoje kiselosti izaziva veće
ispuštanje BPA iz zidova konzervi. Zato treba da se jede svjež paradajz
ili onaj iz staklene ambalaže.
Pržene grickalice
Grickalice sadrže mnogo soli, kalorija i konzervansa. Siromašne su
nutritivnim vrijednostima i vlaknima zbog čega usporavaju probavu. Kokice
koje se pripremaju u mikrotalasnoj sadrže jedinjenje PFOA, koje
prijanja na kokice i štiti ih od lepljenja za kesicu, a preliminarne
studije na ljudima povezale su tu hemikaliju s neplodnošću, rakom jetre i
testisa.
Vještački zaslađivači
Med, stevija, pa čak i običan šećer bolji su zaslađivači od
vještačkih. Oni su veoma slatki (ponekad 200 puta više nego šećer), a
mozak se s vremenom navikne i počinje tražiti slađu hranu. Nije problem u
konzumaciji šećera i slatkiša – problem je kada se „kvalitetni“ obroci
mijenjaju slatkim i tako se unosi previše šećera u organizam.
Gotovi kolači – poslastice
Osim visokog nivoa soli i šećera, gotovi kolači mogu da sadrže i
transmasti koje se dodaju u hranu zbog veće isplativosti. Transmasti
takođe produžuju rok trajanja i poboljšavaju njihovu spoljnu teksturu.
Različite vrste krofni i ostala tijesta ne bi trebalo da se nalaze na
meniju. Većina krofni sadrži oko 40 odsto hidrogenizovanih masti, što je
najgora vrsta masti koja može da se unese u organizam. Hidrogenizovane
masti dovode do oboljenja srca i mozga, a takođe i do pojave raka.
Gazirani sokovi
Oni sadrže ogromne količine šećera i to u tečnom obliku, koji je
dokazano najgori oblik konzumacije šećera. Osim toga, sadrže i razna
štetna jedinjenja poput boje i konzervansa. Isto tako, gazirana pića
sadrže kiseline. Potrebno je više od 30 čaša pH-uravnotežene vode da bi
se neutralizovala kiselost jedne kole. Ostaci kiselina mogu biti veoma
štetni po bubrege, s obzirom na to da bubrezi moraju da ih filtriraju.
Takođe, ovo loše utiče i na kosti: alkalni minerali, poput kalcijuma,
prelaze u krv da bi pomogli pri neutralizovanju kiselina, što može
dovesti do prijevremenog slabljenja kostiju.
Alkohol
Prekomjerno konzumiranje alkoholnih pića nikako ne ide zajedno sa
treniranjem i zdravim načinom života. Slično kao i s ostalim porocima,
trebalo bi da se umjereno konzumira alkohol, koji može izazvati brojne
probleme u organizmu.
Umaci i prelivi za salatu
Razni umaci kojima se svakodnevno „poboljšava“ ukus hrane često su
prepuni masti, šećera, kiselina koji organizmu nikako ne mogu biti od
koristiti.