Za kraj godine Banja Luka će muzički biti bogatija za odličan koncert koji će 20. decembra prirediti sinjski rock band M.O.R.T. u Klubu studenata Banjaluka (KSB). Ovaj bend je odranije poznat banjalučkoj publici po dobrim nastupima i odličnoj zabavi, a isti je 2013. godine pobijedio na DEMOFEST-u, festivalu koji ih je afirmisao i bio odlična odskočna daska za njihovu dalju karijeru. Ispred benda M.O.R.T. za BUKA magazin govorili su bubnjar Mile i gitarista Zvrk i tom prilikom otkrili nam tajne svog muzičkog uspjeha, pričali o zadovoljstvu koje im pričinjava bavljenje svirkom i pojasnili zbog čega se gnušaju primitivizma i ksenofobije.
Još jedan rokenrol koncert je pred nama, ovoga puta za veselje i zabavu zadužen je bend MORT. Da li pred nastup u Banjaluci imate neke posebne osjećaje s obzirom da vas je, u neku ruku, Banjaluka sa svojim Demofestom iznjedrila i bila inicijalna kapisla vašeg budućeg uspjeva na ex-Yu sceni?
Mile: Da, naravno – Banja Luka nam je od 2013. postala jedan od “headquarter-a”, to jest drugi dom bendu M.O.R.T.. Tu smo svirali, družili se, zabavljali, zaljubljivali, prvi put imali pressicu čovječe, snimali spot za “Ne odustajem” i, naravno, upoznali ljude za cijeli život! Jedva čekamo koncert.
Zvrk: Demofest i Banja Luka su bili kamen temeljac na kojem se bend potpuno izgradio, slobodno se može reći, da nije bilo banjalučkog Demofesta, ne bi bilo ni M.O.R.T. -a.
Da li vi rokenrol scenu uopšte i percipirate kao zajedničku scenu ex-Yu prostora?
Mile: Opet, naravno! Nekako uvijek gledam da smo mi nekakvi “unuci” tog čuvenog novog vala. Iza tog cijelog novog vala došli su LET 3, Atheist Rap, KKN, Goblini, Kud Idioti….i onda ova posada nastupa: Repetitor, Andrija, Vlasta Popić, Artan Lili, Straight Mickey and the boys, M.O.R.T. – pazi ti to, brutalna ekipa!!
Zvrk: Rokenrol je osim same muzike specifičan pogled na život, ta loza uporno raste kroz bilo kakve ljudske odrednice i njena se djeca lako prepoznaju i druže, to je onako duhovno-srčano prepoznavanje, nema tu puno riječi, samo se kimne glavom i osjeća. Fejkeri to neće nikad skužit. pa makar i svirali rokenrol.
Još malo pa će i dvadeset godina kako brusite bine i zabavljate široke narodne mase. Dosade li vam ikada putovanja? Dođe li do zamora materijala?
Mile: Po treći put, ma, naravno. Treba tu i tamo povući kočnicu i odmoriti. Mnogo je tu kilometara, koncerata, albuma – ma, svega. Malo biti uz obitelj i ponašati se “normalno”. Ne kažem da ćemo uspit, ali sve valja probati (smijeh).
Svjedoci smo ovih nemilih društvenopolitičkih dešavanja i opštenarodnih gadosti. Utiče li to na vaše nastupe?
Mile: Ma, mora, sve čujemo, vidimo i osjećamo. Dugo nismo posjetili neke krajeve i baš nam fale. Ali opet, nekako se trudim biti optimističan koliko god nije lako. Tražim tu zraku pozitive u umjetnosti, ako ko ima kakav prijedlog – slušam!
Vaše pjesme su široke s porukom kakva se i očekuje od rokera koji vole ljude i
čovječanstvo? Smeta li vam nacionalistička retorika i muzikanti koji šire nemire po regiji?
Mile: Ljudi podhitno trebaju hobije! Za početak hobi “gledanja svog vlastitog posla”, pa onda putovanje, upoznavanje svijeta, ljudi i običaja. Birajte: vrtlarenje, joga, nogomet, košarka, ragbi, slikanje ili mjuza npr. – ma, bilo šta, čovječe. Naravno da smeta sve što se bavi ksenofobijom.
Zvrk: Svjedočim zločestom forsiranju lošeg i ružnog u našoj okolini, sve u svrhu povećavanja straha i sve to na štetu života. Ne potiče se njegovanje prijateljstva među ljudima i narodima, jer kad se prijateljuje onda se povezujemo i družimo, pomažemo, stvaramo, gradimo, a onda nema potrebe za strahom i mržnjom, ali nažalost, postoje neki kojima su srca mrtva, pa se hrane tuđim životima.
Jedan od članova benda je započeo solo karijeru. Zašto ste mu to dopustili i da li će to uticati na rad vašeg benda?
Mile: Jesam (smijeh). Volim raditi i stvarati. U svoju “obranu”!
Vlada li demokratija u vašem bendu ili John o svemu sam odlučuje?
Mile: Mi smo blesava i nadasve nezgodna skupina u kojoj vlada demokracjuning.
Skupina ste, kako se čini, drugara iz kvarta. Da li je ikada između vas dolazilo da
razmirica?
Mile: Naravno, to je život. Tu smo da se volimo i pošaljemo kvragu čim neko nešto krivo kaže. Ali odrasli smo mi, znaš. Sad se više šaljemo kvragu (smijeh).
Koja je najteža situacija koja je zadesila vaš bend?
Mile: Godina 2020., mamicu joj. Kakav doček, takva i godina. Samo ću reći – pregorio razglas. Ubilo nas je to da svijet kojeg smo do tad poznavali odjednom ima restrikcije, pravila, bolesne zahtjeve, previše, previše sranja.
Koja je najljepša situacija koja vas je naručito obradovala u karijeri?
Mile: Uh, ima tu svega. Ali svaki izlazak albuma je nešto posebno. Nešto kao ponovno rađanje. I onda da vidimo kako će “komšije”, to jest publika, reagirati na našeg “malog”, ovdje mislim na album. I onda ljudi nauče tekstove, skontaju mjuzu. E To je nekakvo odrastanje istog albuma. Predivno mi je pratit’ krajičkom oka taj cijeli proces.
Osim klubskih solo koncerata, rado ste viđeni i na festivalima. Da li bi rokenrol scena uopšte i mogla da opstane, a da nema rock festivala?
Mile: Bi i ne bi, ali koliko bi tad, i to kakvih, klubova trebali imati. Naprosto nemoguće. Koliko god ja obožavam svirati u klubovima više od ičega; Festivali su zakon, još je sad na njima i produkcija bolja, sve više i više ljudi, popratnog sadržaja, ma show!
Imate li neki bratski bend sa kojim naročito volite da se družite kada se sretnete na
festivalima?
Mile: Ima ih!! Mogao bih nabrajati godinama: Kawasaki 3P, TBF, Repetitor, Artan Lili, Zoster, HP, Silente.
Snimili ste pregršt albuma i imate jako dobre video klipove. Ima li bend MORT mecenu koja im plaća spotove i studijska snimanja?
Mile: Ne! Pametno odvajamo i ‘ajmo reći štedimo. Nikakva mecena tu ne može ništa osim da propadne.
Šta je za vas rokenrol i da li bi uopšte mogli da egzistirate bez tog muzičkog pravca? Šta bi bili da niste muzičari?
Mile: Da nisam muzičar – bio bih tehničar ili neki član te “glazbene” postave. Rokenrol je mama, teško da išta možeš bez drage majke!
Postoji li život izvan rock muzike?
Mile: Naravno, bluz (smijeh). I kad spavam, kažu da nogama sviram bubanj, tako da se ja nijesam školovao za ovo pitanjce.