Punk rock band Goblini nastupiće 20. marta u Klubu studenata Banjaluka. Organizator koncerta je OK Music Team. Ovaj šabački rokenrol bend je uvijek odlično prihvaćen u gradu Banjaluci, pa se očekuje da će prostor KSB-a biti premalen da primi sve fanove koji željno iščekuju da čuju pjesme poput: U magnovenju, Daleki put, Idemo do kraja, Deca iz komšiluka, Anja volim te, Ona misli da zna i mnoge druge. Idejni tvorci Goblina su basista Vladislav Kokotović i gitarista Alen Jovanović, a kada im se 1992. godine kao vokal priključio Branko Golubović, bend je krenuo sa ozbiljnijim radom. Već 1994. godine izašao je njihov album prvenac Goblini. Iste godine, izdavačka kuća Metropolis nudi im saradnju i oni objavljuju i drugi album Istinite priče I dio, koji se sastojao od pet pjesama sa prvog izdanja i šest novih pjesama. Na mjesto ritam gitariste 1995. godine staje Leonid Pilipović, koji je do tada radio sa sastavom Džukele. Nakon toga, Goblini kreću na turneju. Goblini su tokom karijere mijenjali bubnjare, a sadašnji bubnjar je Milan Arnautović. Iza sebe ovaj bend ima šest studijskih albuma, tri koncertna albuma i jednu kompilaciju. Goblini su nakon burnih turneja i koncerata u martu 2001. godine otišli na pauzu. S povratničkim albumom Roba s greškom iz 2013. godine i Jednina iz 2019. godine Goblini se vraćaju na rokenrol scenu i ovaj povratak traje do dan danas. O Goblinima novinar Buka magazina razgovarao je sa frontmenom ovoga benda, Brankom Golubovićem Golubom, postavljajući mu pitanja pomoću naslova pjesama koje su obilježile njihovu karijeru.
BUKA: Da li si još uvijek U magnovenju?
Nažalost, da. Kada smo radili album U magnovenju, to je bilo drugačije magnovenje. Bili smo mladi, nismo znali i nismo u potpunosti mogli da shvatimo šta se dešava oko nas. A ovo je sada mnogo ozbiljnija situacija. Kad sazrevaš, počinješ da shvataš neke stvari, a i dalje si u magnovenju. Tako da je to mnogo ozbiljnije magnovenje neko što je bilo te devedeseti šeste godine.
BUKA: Nekad davno si krenuo na Daleki put. I gdje si stigao?
Daleki put me je vodio bukvalno sa jednog kontinenta na drugi. Evo trenutno sam u Bejrutu. Tu sam već dve i po godine gde nastavljam da se bavim humanitarnim poslom. Prošao sam i rat koji se desio od oktobra 2023. godine, pa do kraja 2024. godine. Znači, sve vreme sam bio ovde. Pokušao na najbolji mogući način da pomognem ljudima kojima je u tom momentu trebala naša pomoć. I, evo, nastavljam tu da živim i radim, pa ćemo videti šta će biti sledeće.
BUKA: Da li si uspio da uploviš u Mirno more?
Nema mirnog mora. Mirno more bi značilo da krećemo u neku rutinu, a moj život je takav da rutine nema. Znači, non stop su neka previranja, non stop se nešto dešava, što privatno, što poslovno. Privatno mislim sa strane benda, a poslovnO po pitanju humanitarnog posla kojim se bavim. Tako da nekad sanjam o mirnom moru. Mislim, ukoliko je život od mene napravio mornara, to je već urađeno i nema potrebe da se tu išta menja. Ipak, nekada bi i mornaru prijalo mirno more (smijeh).
BUKA: Da li nam se isplati da Idemo do kraja?
Jedini način da se neke stvari promene je da idemo do kraja. Znači, nema ništa na pola. Mislim da zaista nakon nekog određenog vremena, kada i energiju i svoje vreme fokusiraš na neke promene zarad boljeg života za tebe i ljude koji te okružuju, i one tek koji će da se rode, mora da se ide do kraja.
BUKA: Kakva su današnja Deca iz komšiluka?
Ovo tvoje pitanje je dosta povezano sa prethodnim pitanjem. To su ta deca iz komšiluka, to su ti začetnici, nadamo se nekih promena. Ta mladost je izuzetno pametna i dosledna nekim svojim principima, i tako se i ponaša, beskomromisno. Ta nova deca iz komšiluka su jednO od najlepših i najvećih iznenađenja koja sam doživeo u poslednjih dvadeset godina i zaista imam veliki respekt prema njima.
BUKA: Ima nas, a da li nas ima dovoljno?
Onako kako se vidi i koliko ja mogu da shvatim, ima nas gomila. Mislim da nemamo još uvek kritičnu masu, ali to polako dolazi na svoje, jer su ljudi sve više i više nezadovoljni i shvataju da mogu da kažu i pokažu to svoje nezadovoljstvo. Sve je manje i manje straha, tako da mislim da idemo ka toj kritičnoj masi koja nam je potrebna.
BUKA: O čemu razmišljaš Negde pred zoru?
Negde pred zoru pokušavam da spavam (osmijeh). Jednostavno pokušavam da raščistim svoje misli i da skupim energiju koja mi je potrebna da me gura napred, da me tera dalje. To je jedini način i neka vrsta, kako bih rekao, odbrambenog mehanizma koji moraš da razviješ kako bi preživeo i kako bi funkcionisao.
Kakav je naš Splet okolnosti?
Pa nije to više splet okolnosti. To su neke uzročno posledične veze koje su nas dovele dovde. Neke stvari su se dešavale i ljudi nisu mogli da ih čitaju, ili nisu želeli da ih čitaju na pravi način, i došlo je do manipulacije. I sada smo tu gde jesmo. Vraćam se na tvoje prethodno pitanje vezano za idemo do kraja. Tu su neke značajno nove snage, a to je mladost koja je pročitala stvari na pravi način i ne želi da ovo bude splet okolnosti. Ne želi da to bude nešto što nas okružuje i što će nas okruživati godinama, ili decenijama, nego žele stvari da menjaju. Tako da nema ovde spleta okolnosti.