Teza prema kojoj je odnos između novih društvenih mreža i sfere privatnosti jednak kao što je svojevremeno bio odnos između seksualne revolucije i industrije seksa već je izvesno vreme aktuelna među nizom kritičara digitalnog doba. Paralelnosti u odnosima ne zaustavljaju se samo na snažnom početnom faktoru oslobođenja, već i u neizbežnim posledicama trivijalizacije tema nastale zbog snažne komercijane eksploatacije. Razlikovati manifestaciju od uzroka nužno je u oba slučaja: kao što se se seksualno srastanje ne može svesti na konzumiranje pornografije, tako se ni privatnost na netu ne može svesti na egzibicionističke profile i trgovanje ličnim podacima.
U doba kada se, nakon početne zanesenosti, Facebook razotkriva kao mreža s nizom propusta koja dopušta relativno jednostavno zadiranje u tuđe privatne podatke i njihovo dalje širenje, tema privatnosti se ponovo našla u središtu. A upravo uporna prisutnost navodno anakrone teme privatnosti u digitalnom dobu efektno pobija čitav niz pomodnih kritičara i samoprozovanih gurua digitalne ere koji su već odavno proglasili kraj doba privatnosti.
Među nizom preuzetnih izjava, prednjači mišljenje osnivača Facebooka Marka Cukerberga koji je početkom 2010. godine izjavio: ‘Ljudi su danas posve opušteni u većem međusobnom deljenju informacija koje je sve otvorenije i odvija se sa sve većim brojem ljudi. (…) Društvena norma je evoluirala.’ No Hugo Roj iz Free Software Foundation Europe je veoma brzo replicirao samoprozvanom guruu podsetivši ga na zakonitosti mreže: ‘Facebook je pre svega alat za razmenu podataka. (…) U tom kontekstu, svaka rasprava o privatnom životu ili o zaštiti podataka je iluzorna, protivrečna i pomalo smešna.’
Iako su se parametri u odnosima privatnog i javnog značajno izmenili, sociolog Dana Bojd tvrdi da samo zato što je rasprava o intimnosti izmeštena u poroznu sferu društvenih mreža ne znači da je manje bitna mladoj generaciji, koja se, zbog srastanja u digitalnom dobu, često naziva ‘generacijom transparentnih’: ‘Upravo zato što se toliko toga što činimo odvija u vidljivoj i javnoj sferi postajemo sve svesniji koliko je važan privatni domen.’
‘Sumnjam da bi magnati iz Silicijumske doline hteli da su im njihova deca detaljno upoznata sa seksualnim sklonostima svojih profesora’, naglašava Dana Bojd u nameri da razotkrije iluzorne i neodgovorne teze o novim društvenim normama prema kojima svi sve vide i svi sve znaju. Privatnost se danas svodi na kontrolu nad kruženjem podataka.
Veliki Brat novog milenijuma
Autor Žan Gabrijel Ganasia, podstaknut upravo manjkom socijalnih teorija i etičkih promišljanja digitalnog doba, u svojoj je knjizi ‘Videti i moći: ko nas nadzire’ izneo tezu o novom sastavu horizontalne kontrole.
Dok je Orwell u romanu ‘1984.’ simbolički sažeo društvo nadzora i opresivne kontrole, danas je, prema autoru, na snazi posve drugačiji sastav kontrole. Naspram klasičnog binarnog sastava nadzora ‘onaj koji gleda – onaj koji se gleda’ nastupila je, zahvaljujući protočnosti mreža, mnogostrukost istovremenih pogleda, a uteg moći prebacuje se s posmatranja na biti primećen, s vertikalne na horizontalnu osovinu.
Iz toga sledi radikalna promena: svi izmenjuju sve sa svima, kroz blogove, e-poštu i postove na mrežama, svi su spremni prihvatiti tuđi pogled, a taj se pogled ne posmatra više kao negativna intruzija u privatni domen. Zapravo, svako želi privući što više pogleda na sebe, jer upravo velik broj tuđih pogleda jamči uspeh i preuzimanje kontrole onom koji ih prima.
Unutar prebacivanja utega kontrole, Vorholovih 15 minuta možda izgleda dohvatljivije nego ikad uz svesrdnu pomoć egzibicionističkih mreža, no novi, digitalni san o 15 minuta privatnosti deluje ipak kao mnogo teži izazov.