Emili Džejn Bronte je bila engleska književnica
i pesnikinja, zapamćena najviše po njenom delu „Orkanski visovi“, koje
danas spada u sam vrh klasičnih dela engleske i svetske literature.
Rođena
je 30. jula 1818. godine u selu Tornton u Jokširu, od oca Patrika
Brontea i majke Marije Branvel. Ona je od ukupno šestoro deca bila peta,
starija od En i mlađa od Šarlote. Njihove kratke živote obeležili su
oskudica i porodične tragedije, ali su stvorile izuzetna dela koja su
bila ispred njihovog vremena.
Odrasle
su u Havortu, usred pustara Jorkšira, gde je njihov otac 1820. godine
prihvatio mesto sveštenika. U selu su vladali siromaštvo i bolest, a
prosečni životni vek je bio 25 godina. Ubrzo po dolasku, Marija je umrla
od tuberkuloze. Nekoliko godina kasnije, Patrik je devojčice poslao u
internat za ćerke siromašnog sveštenstva, ne znajući da u njemu vladaju
užasni uslovi, koje je Šarlota kasnije opisala u svom čuvenom romanu
“Džejn Ejr”. Kada je shvatio kobnu grešku i doveo ih kući, bilo je
prekasno – najstarije ćerke, dvanaestogodišnja Marija i godinu dana
mlađa Elizabet razbolele su se i umrle.
Posle
smrti majke i sestara, Emili, Šarlot, En i njihov brat Branvel Bronte
pronalaze utehu u svetu mašte i stvaraju imaginarne zemlje koje se
pojavljuju u pričama koje su tada pisale. Jako malo radova Emili Bronte
iz tog perioda je ostalo sačuvano do danas, sve je izgubljeno osim
sitnih pesama u kojima se govorilo o njihovom detinjstvu.
Godine
1838, Emili započinje rad kao guvernanta u školi „Miss Patchett’s
Ladies Academy“, a nekoliko godina posle sa Šarlotom konkuriše za rad u
privatnoj školi u Briselu. Obe su kasnije otvorile sopstvene škole u
svojoj kući, ali nažalost nisu imale učenika.
U
međuvremenu, otac Patrik je sve više gubio vid, a brat Branvel, za koga
se u detinjstvu verovalo da je najtalentovaniji u porodici, nije imao
uspeha kao slikar portreta ni kao pesnik, otpušten je sa mesta učitelja
zbog ljubavne veze sa ženom svog poslodavca, i sve više se odavao piću i
opijumu.
Sestre
uskoro udružuju snage objavljujući zbirku pesama 1846. godine. Da bi
izbegle predrasude prema ženskim autorima koriste pseudonime
zadržavajući samo početna slova svojih imena, pa tako postaju: Šarlota
(Charlotte) – Currer Bell, En (Anne) – Acton Bell, i Emili (Emily) –
Ellis Bell.
Godine
1847 Emili objavljuje svoj jedini roman „Orkanski visovi“ koji je
stekao svetsku slavu, kao drugu u kompletu od tri knjige koje su sestre
zajedno pisale. Kada su „Orkanski visovi“ prvi put objavljeni kritika je
bila veoma podeljena. Neki su hvalili roman, dok su ga drugi
marginalizovali. Ipak, uprkos tome knjiga je postala i ostala veliki
klasik. Godine 1850, Šarlota opet objavljuje „Orkanske visove“ ali ovog
puta kao zasebnu knjigu i pod Emilinim pravim imenom.
Emilino
zdravlje, kao i njenih sestara, bilo je poljuljano oštrim tempom
života. Umrla je 19. decembra 1848. od tuberkuloze. Imala je samo 30
godina. Njen brat Branvel Bronte je preminuo u septembru iste godine.
Sahranjena je ispred crkve „St. Michael“ sa svojom omiljenom punjenom
igračkom, majmunom po imenu Dejv, koji je kasnije otkopan i izložen u
muzeju Bronte u Havortu.
U
engleskoj književnosti Emili Bronte predstavlja usamljenu pojavu u
prikazivanju ljudskih strasti i svega onoga što podleže vremenu i
prolaznosti. Ako treba preciznije odrediti njeno mesto i značaj u
istoriji engleske književnosti, onda najbliže istini izgleda kritička
ocena F. R. Livisa, koji smatra da je Emili neka vrsta samoniklog
genija, a prema tome jedinstvena.
Emili
Bronte se i danas smatra genijem porodice. Njena ljubav prema prirodi i
prezir prema konvencijama društva ogleda se u njenim delima. Njenu
najpoznatiju pesmu, „Moja duša nije kukavica“ („No coward is soul of
mine“), volela je slavna američka pesnikinja Emili Dikinson. Jedini
roman Emili Bronte se danas smatra remek-delom engleske književnosti i
jedna je od najslavnijih ljubavnih priča svih vremena, ali je u vreme
kad je objavljen izazvao nerazumevanje, kako zbog modernog narativnog
postupka, tako i zbog brutalnosti i „amoralnosti“. Glavni lik, Hitklif,
oličenje je osvete potlačenih slojeva društva, ali i elementarnih
ljudskih strasti koje postaju destruktivne kada se suzbijaju.
Skoro
dvesta godina od objavljivanja, roman „Orkanski visovi“ i dalje ima
veliki uticaj na mnoge čitaoce, ali inspiriše i umetnike, piše BBC. Evo
kako se prisustvo Emili Bronte oseća u onome što čitamo, gledamo i
slušamo.
Kejt Buš
Najpoznatiji
omaž dolazi iz same pesme Kejt Buš „Orkanski visovi“ (Wuthering
Heights), iz 1978. godine. Uhvativši proganjajuću romansu knjige, Buš je
imala samo 19 godina kada se probila sa ovom pesmom i dospela na prvo
mesto top lista za samo mesec dana. Čuvena pevačica je prvo gledala
televizijsku adaptaciju „Orkanskih visova“, a tek kasnije je pročitala
roman.
–
Film je duboko uticao na mene i shvatila sam da želim da napišem pesmu o
toj neverovatnoj mašti – rekla je.
Roman „Sluškinjina priča“
Kada
su je pitali koja knjiga joj je promenila život, Margaret Atvud je
odgovorila da su to „Orkanski visovi“ koje je pročitala sa 16 godina.
–
Kada sam krenula u srednju školu, pročitala sam „Gordost i predrasude“ i
„Orkanske visove“ i postala, u ono vreme, pre rok zvezda, opčinjena
likovima gospodina Darsija i Hitklifa – izjavila je kanadska
spisateljica.
Jedan
od najpoznatijih romana Margaret Atvud „Sluškinjina priča“ je pretvoren
u TV seriju, a kreator Brus Miler je kasnije otkrio da je pravo ime
Ofglen zapravo Emili, u čast Bronte.
Lili Kol
Glumica,
manekenka, aktivisktinja i režiserka snimila je kratki film o Hitklifu,
antiheroju „Orkanskih visova“. Film je moderna interpretacija prvih
nekoliko meseci njegovog života, dok je živeo kao siroče na ulicama
Liverpula.
Upitana
zašto je Bronte toliko uticala na nju, Lili Kol je rekla za BBC:
–
Napisala je knjigu u vreme kada je ženama bilo veoma teško da postanu
autorke i budu shvaćene ozbiljno. I činjenica da je izdala knjigu pod
pseudonimom me je oduvek intrigirala. Ne znamo puno o njoj, ona je prava
misterija. Fascinirana sam njome – istakla je Kol koja je 2018. godine
bila angažovana kao „kreativna partnerka” pri proslavi dvesta godina od
rođenja Emili Bronte, u muzeju u Zapadnom Jorkširu.
Njen
dolazak je napravio veliku gužvu i pisac Nik Holand je iz protesta
napustio Bronte udruženje, nezadovoljan jer je glavna figura proslave
njenog rođendana „bila manekenka”.
Silvija Plat i Ted Hjuz
Silvija
Plat je 1961. napisala pesmu „Orkanski visovi“. Za razliku od Kejt Buš,
ona nije prepričala originalnu priču, već je koristila slike praznog
mraka kako bi prenela stanje pustoši sopstvenog uma. Dve godine kasnije,
američka pesnikinja je izvršila samoubistvo u tridesetoj godini života.
Bila
je udata za pesnika Teda Hjuza, koji je 1998. godine objavio zbirku
„Rođendanska pisma“ u kojoj je odgovorio na neke njene radove. Ta knjiga
sadrži njegovu pesmu pod nazivom „Orkanski visovi“ u kojoj je povukao
paralelu između Emili Bronte i njegove supruge. Napisao je: „Udišeš sve
duboko, sa ljubomornim, protivničkim udisajima. Zar nisi bila dvostruko
ambicioznija od Emili?“
Kejt Mos i 16 drugih autorki
Kako
bi se priključile godišnjici proslave 200 godina od rođenja Emili
Bronte, 16 autorki, među kojima su Sofi Hana, Lori Peni i Doroti Kumson,
priložile su priče inspirisane „Orkanskim visovima“ za zbirku pod
nazivom „Ja sam Hitklif“.
Zbirku
je uredila autorka i osnivačica Ženske nagrade za prozu Kejt Mos, koja
je u predgovoru opisala „Orkanske visove“ kao „roman čiji se likovi i
boje menjaju pri svakom novom čitanju, a opet ostaje apsolutno
jedinstven”.
Objašnjavajući
„ambiciozne i beskompromisne” kvalitete romana, napisala je: „Ovo je
monumentalno delo. Ovo je roman o prirodi života, ljubavi i univerzumu,
ne o detaljima života muškaraca i žena.“
Uticaj Emili Bronte i „Orkanskih visova“
Postoji
mnogo britanskih i američkih filmskih adaptacija „Orkanskih visova“,
uključujući i indijsku, japansku i meksičku verziju. Ser Lorens Olivije
je 1939. nominovan za Oskara za ulogu Hitklifa.
Timoti
Dalton je tumačio istu ulogu 1970. godine.
Žilijet
Binoš i Rejf Fajns su 1992. bili prokleti ljubavnici.
Tom Hardi
je glumio u TV seriji iz 2009. godine.
MTV
je 2003. godine producirao sopstvenu verziju sa kalifornijskim rok
muzičarem Hitom kao glavnim likom.
Ser
Klif Ričard je glumio Hitklifa u mjuziklu koji je kreirao sredinom
devedesetih.
Keti i
Hitklif su se našli i u skeču „Letećeg cirkusa Montija Pajtona“.
Danas se dela sestara Bronte smatraju klasicima, njihovi tragični životi su predmet fascinacije, a njihova porodična kuća mesto hodočašća mnogobrojnih obožavalaca. Svaka od tri sestre imala je drugačiji i prepoznatljiv stil, ali njihova dela imaju nešto zajedničko – iskreno su prikazivala ljudske emocije i bila su revolucionarna za svoje doba. U njihovoj kući, u sklopu muzeja, otvoren je kafić pod nazivom „Emili“.