Festival autorskog filma biće održan u Beogradu od 25. novembra do 2. decembra. Festival koji je idealno smešten pred kraj godine uvek zaokruženo donosi najbolje iz godišnje filmske autorske produkcije. I ove godine publika u Beogradu će moći da pogleda pobednike najvećih filmskih festivala, publici dobro poznate autore, ali i nove glasove autorskog filma koji svojim debitantskim ostvarenjima hrle ka bioskopima i osvajaju srca publike.
Dušan Zorić i Matija Gluščević su jedini od tih. Njihovo debitantsko dugometražno ostvarenje “Da li ste videli ovu ženu” imaće sprsku premijeru filma u subotu, 26. novembra u nekadašnjem Domu sindikata (danas mts Dvorani).
Glavnu ulogu u filmu nosi maestralna glumica Ksenija Marinković, dok se u pratećim ulogama pojavljuju zvezde našeg glumišta: Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.
Da li ste videli ovu ženu premijerno je prikazan na Filmskom festivalu Veneciji na kome je Olga Košarić, montažerka ovog ostvarenja dobila specijalnu priznanje u kategoriji umetnika do 40 godina.
Dušan Zorić i Matija Gluščević studirali su filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i do sada su se publici predstavili svojim kratkim filmovima „Strano telo“ (2018) i „Loop“ (2017), koji su imali premijere u Veneciji i Lokarnu.
Pred beogradsku premijeru Dušan i Matija govore za Buka magazin.
Nije čest slučaj da filmovi imaju potpis dva reditelja. Kako ste se povezali i započeli saradnju?
Nas dvojica smo zajedno studirali filmsku režiju u istoj klasi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U toku pripreme ispitnog filma za treću godinu studiranja shvatili smo da imamo slične glavne junakinje - žene sredovečnih godina. Videli smo da možemo bolje da ispričamo priču i potencijalno brže dođemo do dugometražnog filma ako udružimo snage. I tako je sve krenulo. Dobra strana pisanja i režiranja u dvojcu je to što uvek pored sebe imate povratnu reakciju na nešto što smislite ili uradite. Proces stvaranja filma prestaje da bude monolog i postaje dijalog što je dosta značajno. Mana toga je da u nekim trenucima možete biti uljuljkani u komfor pošto znate da je odgovornost podeljenja, za nešto što niste smislili oslanjate se da će vaš saradnik da smisli. To se nama najčešće dešavalo u toku pisanja scenarija.
„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Kako je nastala ideja za film?
Ideja je nastala kada smo se obojica počeli da živimo odvojeno od svojih porodica i kada se promenio pogled na naše majke. Shvatili smo da ih mi ne poznajemo dovoljno, nikada se nismo pitali ko su one, o čemu sanjaju, kakav je život sredovečne žene, sa čime se one suočavaju. Ta pitanja smo otvorili ovim filmom. Film smo snimali 5 godina. Naši životi su se manjali uporedo sa životom filma.
Ksenija Marinković odigrala je maestralnu ulogu Draginje. Kako ste se odlučili za nju?
Mi smo od starta znali da je naša Draginja Ksenija Marinković. Ona je svim svojim bićem bila uz ovaj film. I profesionalno i privatno i svojim likom i svojom glumom. Njen lik se menjao i u skladu sa njenim komentarima koje je dodavala. Ksenija je 5 godina dolazila u Beograd i mi smo se srasli s njom.
I ostala glumačka ekipa je pristala da bude u filmu u malim epizodnim ulogama jer su dobili priliku, kao i Ksenija, da budu deo filma koji je sigurno drugačiji od onoga šta su navikli da snimaju.
Različiti delovi filma su različito snimljeni - nekada su kadrovi statični, a nekada je u pitanju snimanje iz ruke, kako ste odlučili kada ćete imati koji pristup?
Od početka je bila ideja da se kombinuju statični, skoro stilizovano precizno komponovani kadrovi sa kadrovima iz ruke koji će dokumentarno pratiti scenu. Spoj te dve stvari koje su naizgled nespojive je nešto što nas uzbuđuje. Kako su godine prolazile, a film odmicao još više smo se pustili u tome šta sme a šta ne sme i imali smo osećaj da nam je stil prodisao kako film odmiče kraju. Zapravo da je posledni segment filma nešto što najpribližnije predstavlja to šta smo hteli da napravimo. Osim igranja sa stilom bilo nam je zabavno i igranje sa formom. Nejasnoća između odrednice dokumentarno i igrano, menjanje različitih formata snimanja, podeljenost filma u segmente bez da jasno obeležavamo kad se šta dešava itd.
Zašto mačke i psi imaju tako važnu ulogu u ovom filmu?
Mačke i psi u filmu znaju mnogo više nego što zna Draginja i ostali likovi. Oni su naizgled mala i slatka stvorenja koja pazimo i mazimo i uvek su tu za nas. Oni prisustvuju verovatno svim bitnim momentima, usponima i padovima u našim životima. Verovatno je većina ljudi ponekad pričala svoje tajne životinjama. One su tu da slušaju i ne osuđuju. Nekada mogu biti vodiči dok u drugim trenucima prepreke.
S obzirom da ćete film prikazati na FAF-u koji su vaši uzori u domenu autorskog filma, da li su oni konstantni i se menjaju vremenom. Da li možete da ispratite raznovrsnu današnju scenu autorskog filma? Da li su festivali pravo mesto za afirmaciju autorskog stila?
Uzori se menjaju kako se i mi menjamo. Trudimo se da pogledamo što više zanimljivih filmova koji stižu sa velikih festivala svake godine. Uvek se pronađe nešto što te inspiriše, neki strani kolega reditelj koji uradi nešto nesvakidašnje pa se malo iznerviraš što nisi ti to prvi smislio. Takva pozitivna kompeticija je dobra, ona te tera da budeš bolji i produktivniji.
Kakve utiske nosite iz Venecije?
Za nas je Venecijanski festival nešto što se desilo neočekivano i što nam je bilo veoma važno. Kada je stigao poziv mi smo se samo spakovali u kombi, sredili se i doputovali na festival. Sama premijera je bila uzbudljiva. U određenim scenama u isto vreme su se neki ljudi smejali dok su drugi napuštali projekciju. Mislim da film svakako neće ostaviti ljude ravnodušnim bilo da im se svidi ili ne.
Da li radite na nekom novom projektu?
Pokušavamo da se bavimo novim projektima doduše i dalje u nekim baš početnim fazama tako da je previše rano kako bismo o njima pričali. Nadamo se da neće proći puno godina do nastanka sledećih filmova.
