Ove godine navršava se 20 godina otkad je Međunarodni tribunal za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije podigao optužnice protiv najtraženijih begunaca posle Bin Ladena – ratnih lidera Republike Srpske, Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Da bi ispunila međunarodnu obavezu Srbiji je bilo potrebno 13, odnosno 16 godina. Zbog nedovoljne saradnje sa Hagom platila je, a u izvesnom smislu i danas plaća veliku cenu. Za to vrijme ni građani Srbije, ni žrtve, ni porodice poginulih, kao ni ceo svijet, nisu saznali pravu istinu o tome šta je zaista omogućilo da se Mladić i Karadžić, ali i neki drugi optuženi toliko dugo uspešno kriju.
Građanima Srbije nijedna vlast nije dala ni odgovor da li je to što su svi traženi na kraju i isporučeni bio isključivo rezultat političke nužnosti ili i potreba za suočavanjem sa prošlošću, moralna obaveza i suštinska potreba Srbije da postane normalna, pravna država. Bez razrješenja te dileme, nema ni razumijevanja, ni izgradnje povjerenja među narodima sa prostora bivše Jugoslavije.
“Bez svega toga “rat i dalje nije prošlost“, konstatuje se na kraju trodelnog dokumentarnog TV serijala „Pad haških begunaca“, gde svaka epizoda počinje rečju rat.
„Ali rat o kome se ovde govori nije samo oružani sukob, već rat različitih shvatanja zločina, odgovornosti, patriotizma i morala” – ističe Slaviša Lekić, koji je predvodio autorsku ekipu serijala.
Ovaj “dokumentarno-politički triler” zato gledaocima obezbjeđuje uvid u mnoge do sada nepoznate podatke o tome kako je zaista izgledala (ne)saradnja sa Haškim sudom, gdje su se i kako begunci krili, koliku ulogu je u svemu tome imala domaća ali i međunarodna politika.
Kroz priču o političkim igrama, sukobima vojne i civilne tajne službe Srbije, ulozi jataka, lažnim identitetima i holivudskim transformacijama begunaca, izdajama ljubavnica, doživljaju patriotizma i političkom mulju, gledaoci će dobiti jasniju sliku o tome zašto je do pada poslednjeg, od šestorice najtraženijih haških begunaca, prošlo punih dvadeset godina od početka rata.
Uz to, ovo je i priča koja će doprinijeti boljem razumijevanju politike i života koji često prevazilazi romane i filmske scenarije. I upotpunjavanju istine koju svako u sebi nosi.
Serijal koji čine 3 dokumentarna TV filma – „Pad Ratka Mladića“, „Pad Radovana Karadžića“ i „Pad haških begunaca“ nastao je u okviru projekta Evropske unije “Jačanje medijske slobode u Srbiji”,a završava se posvetom “svim žrtvama rata, zemlji koje više nema i Miodragu Mikiju Rakiću, koji je dao cijelog sebe za bolju Srbiju”.
SAGOVORNICI
U serijalu najrelevantniji sagovornici iznose do sada nepoznate detalje koji se odnose na potragu za haškim beguncima i (ne)saradnju sa Tribunalom u Hagu: predstavnici Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (Serž Bramerc, glavni tužilac MKSJ od 2008. i Karla Del Ponte, glavni tužilac MKSJ 1999-2008; Žan-Daniel Ruh, specijalni savetnik Tužilaštva MKSJ 2003-2008; Florens Artman, savetnik i portparol Tužilaštva MKSJ 2000-2006), Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije (Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Republike Srbije i pomoćnici Bruno Vekarić i Dragoljub Stanković), predstavnici države Srbije (Boris Tadić, predsednik Srbije 2004-2012; Rasim Ljajić, ministar u Vladi Republike Srbije; Zoran Živković, predsednik Vlade Republike Srbije 2003-2004; general Zoran Stanković, ministar odbrane SCG 2006-2007; general Aleksandar Dimitrijević, pomoćnik ministra odbrane SCG 2005; Saša Vukadinović, direktor BIA 2008-2012; Aleksandar Kostić, načelnik SORZ, MUP Srbije 2003-2009) analitičari – učesnici i svedoci (Miroslav Toholj, književnik, bivši ministar u Vladi Republike Srpske; dr Leposava Beba Kron, direktor Instituta za kriminološka istraživanja -Beograd; Nataša Kandić, Fond za humanitarno pravo u Srbiji; Lazar Stojanović, reditelj i novinari Senad Pećanin i Dejan Anastasijević).
AUTORSKI TIM
Autorski tim predvodi dugogodišnji novinar i urednik Slaviša Lekić, a između ostalih ga čine i koautor i pomoćnik reditelja Jovana S. Polić, koautor i urednik serijala Bojana Lekić, novinar Sanja Lončar koja je predvodila istraživački tim, direktor fotografije Nebojša Bašić, izvršni producent Bojan Morača. Originalnu muziku za filmski serijal komponovao je Dobrica Višnjić.
Režija je povjerena profesoru Draganu Elčiću, jednom od najnagrađivanijih domaćih reditelja u oblasti dokumentarnih filmova.
Produkciju potpisuju “Brendon” i “JSP”, a prava emitovanja za Srbiju i Crnu Goru ima TV Prva.
EPIZODE
Prvi dokumentarni film „Pad Ratka Mladića“ uz osvrt na rat i ulogu najtraženijeg begunca posle Bin Ladena, optuženog generala Vojske Republike Srpske, donosi priču o njegovom skrivanju, uticaju koji su na to imali javno mnenje i politički odnosi, akcijama potrage koje su propadale zbog različitih opstrukcija, finalnoj akciji i njegovom ponašanju posle hapšenja i poslednjim satima pred odlazak u Hag.
Druga epizoda – „Pad Radovana Karadžića“ – govori o skrivanju ratnog lidera Srba u Bosni i Hercegovini koji je postao jedan od dva najtraženija haška begunca, optužena za najteže ratne zločine, uključujući i genocid. Ovo je i priča o međunarodnim i političkim dogovorima vezanim za njegovu sudbinu, opstrukcijama u istrazi i njegovoj transformaciji u gurua alternativne medicine – dr Dabića, koja je prevazišla scenario holivudskog filma.
Treću epizodu – „Pad haških begunaca“ – čini podsjećanje na krvavi raspad Jugoslavije, ali je pre svega priča o slučajevima 6 bjegunaca koji su se najduže skrivali od Haškog suda i (ne)saradnji Srbije koja je imala obavezu njihovog hapšenja.
Uz ekskluzivne informacije o potragama za Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem, saznajemo i šta se dešavalo sa slučajevima ostalih bjegunaca, Zdravka Tolimira, Vlastimira Đorđevića, Stojana Župljanina i Gorana Hadžića. Kao i kako je izgledala navodno dobrovoljna predaja generala Sretena Lukića.
Ovaj dokumentarni TV film otkriće i informacije o taktici preuzetoj od italijanske mafije, „istina koja kasni“, i komunikaciji preko novinskih oglasa, nesaradnji vojne i civilne bezbednosti, skandalima i lažnim dobrovoljnim predajama, falsifikovanju načina hapšenja, izdajama ljubavnica, jatacima i ceni koju je Srbija platila za dve decenije dug put do okončanja saradnje sa Međunarodnim sudom za ratne zločine
Ovaj TV serijal nastao je u okviru projekta Evropske unije „Jačanje medijske slobode u Srbiji“. Podržali su ga Ministarstvo kulture Republike Srbije, ambasade Holandije, Norveške, Švajcarske i Velike Britanije, kao i Fond za otvoreno društvo, a realizovan je u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom za ratne zločine u Srbiji.