Mladima je danas uobičajeno da svoje uspehe i neuspehe dokumentuju na internetu čime ostavljaju digitalni trag koji ih prati sa platforme na platformu tokom godina.
Ali roditelji pojedine dece dele više od pohvale za osvojenu medalju na školskom turniru ili fotografije polaska u školu.
Umesto toga, intimni detalji njihovih života se strimuju onlajn. Roditelji kao producenti svog ličnog “Trumanovog šoua“ snimaju sve ljudske slabosti, od prvih izliva emocija njihove dece, do toga kako ih disciplinuju. Taj sadržaj se deli se i ponekad monetizuje bez njihovog pristanka.
Neka deca influensera koja se snimaju od rođenja ne znaju za život bez kamere, a ponekad obezbeđuju prihode celoj porodici.
Primer su sedmogišnje jednojajčane bliznakinje koje su zaslužne za uspeh svojih roditelja na Jutjubu, čiji kanal „Kajler i Med“ ima oko tri miliona subskrajbera. Reklama na porodičnom Jutjub kanalu košta između 25.000 i 50.000 dolara.
Bliznakinje Tejtum i Oukli su na Instagramu sa svoje dve godine već reklamirale sedišta za automobil. Kajler Fišer, otac bliznakinja, govorio je tada da sponzorisana objava na profilu devojčica dostiže cenu između 10.000 i 20.000 dolara.
Roditelji često prelaze granicu
Edukatorka o bezbednosti dece na internetu Katarina Jonev kaže za “Vreme” da je poslednjih godina primetna komercijalizacija dece na interentu. Na našim prostorima je češće, kaže, da naknada bude u proizvodu ili usluzi koju deca reklamiraju.
“Neretko se dešava da se zbog potrebe za što većim brojem šerova i lajkova ne vodi računa ni bezbednosti i privatnosti, ni o ugledu i dostojanstvu deteta. Određene fotografije bi ipak morale da ostanu samo u mobilnom telefonu, a neke čak ni tamo, već samo možda u porodičnom albumu”, kaže Jonev.
Međutim, od korone se desio udar onlajn prisutnosti, te roditelji često prelaze granicu.
“Dele se slike na kojima su deca musava, na noši, u kadici. Bila je i serija TikTok izazova na kojima su roditelji zastrašivali svoju decu, pa čak ih i povređivali. Duh u ogledalu, ekspolozija veš mašine, zombiji…Pa i onaj užasavajući trend gde su mame lupale deci jaja o glavu”, podseća Jonev.
Dodaje da manija za pregledima i lajkovima luči dopamin i da su nekad samo i zarad toga roditelji spremni da idu toliko daleko.
Mač sa dve oštrice
Za razliku od Amerike ili Rusije, na našem prostoru su influenseri manje ekstremni u eksponiranju svoje dece.
“Taj vid komercijalizacije je mač sa dve oštrice. U javnosti se osuđuje takvo ponašanje, a onda javnost masovno odobrava takav sadržaj na društvenim mrežama. Broj komentara, lajkova, šerova je ogroman, pa nije više samo pitanje osobe koja koristi svoje dete za to, već imamo i publiku koja je gladna takvog sadžaja”, objašnjava Jonev.
Ona kaže da treba zaista pripaziti kako se ophodimo sa fotografijama svoje dece koju niko ništa niša nije pitao.
“I posle ćemo im reći da paze šta rade na internetu. A ja ne pazim šta radim tebi”, dodaje.
Sagovornica “Vremena” ukazuje i da mediji u svemu takođe imaju važnu ulogu.
“Često se piše o maloletnim influenserima koji zarađuju milione evra godišnje, što onda vrlo lako nagna roditelje da pokušaju na taj način da zarade.
Tu ostaje i pitanje da li ta dobit treba da ostane detetu kada postane punoletno ili se (ako uopšte) koristi za dete na dnevnom nivou. Mislim da bi trebalo to u svakoj zemlji urediti zakonskim normama”, kaže Jonev.
Kakve posledice očekuju decu influensera u odraslom dobu?
Dragana Stanković, psiholog i psihoterapeut pod supervizijom i urednica portala “Psihologija onlajn”, kaže za “Vreme”da istraživanja pokazuju da skoro 1500 fotografija svog mališana prosečan roditelj objavi na mreži do detetovog petog rođendana.
“Neki od najznačajnijih problema koji proizilaze iz neregulisane upotrebe društvenih medija u detinjstvu i adolescenciji su depresija, pitanja vezana za ishranu, psihološki problemi, poremećaji spavanja, zavisnost, smanjena fizička aktivnost, onlajn doterivanje, predatori.
Jasno je da društveni mediji mogu imati negativne posledice po dete. Najbolja je zaštita ne postavljati slike dece, a ako se to već čini, onda neka budu vidljive samo za proverene prijatelje ili da se lica dece zatamne”, kaže Stanković.
Ona ukazuje da se digitalni otisci mnoge dece stvaraju i pre nego što se rode.
“Mnogi novi roditelji dele ultrazvučne slike. Njihova potreba da redovno dele trenutke svog deteta može se nastaviti tokom celog njegovog života.
Ako ste roditelj influenser, dobro je informisati se pre nego što se upustite u ovakvu vrstu zarade. Ako se vaše dete ne oseća dobro u vezi s tim, nemojte objavljivati. Ako je previše malo da vam odgovori, vi treba da prosudite da li radite dobru stvar svom detetu”, kaže Stanković.
Sagovornica “Vremena” dodaje da čak i ako se dete slaže sa tim što objavljujete o njemu, možda će od vas tražiti da ubuduće izbrišete fotografiju ili komentar i onda taj zahtev poštujete.
“Ali, fotografije nikada ne možete potpuno ukloniti sa interneta, naročito ako su ih drugi ljudi podelili dalje. I ne zaboravite da će jednog dana potencijalni poslodavci, predstavnici za prijem na fakultete pretraživati platforme društvenih medija kako bi ih ispitali kao kandidate”, kaže Stanković.
Za proteklih desetak godina, od kako je došlo do eksalacije komercijalizacije, snimljeni su brojni dokumentarci u kojima deca otvoreno pričaju da su se borila sa anksioznošću, promenama raspoloženja ili se suočavala sa nasiljem u školi jer su rasli pred budnim okom velikog broja nepoznatih ljudi.
Kakvi su zakoni doneti i gde?
Ilinois je prva država u SAD koja je obezbedila nadoknadu za rad deci influenserima na društvenim medijima, a zakon bi trebalo da stupi na snagu 1. jula ove godine.
Na osnovu novog zakona, deca influenseri iz Ilinoisa imaće pravo na procenat zarade na osnovu toga koliko se često pojavljuju na video blogovima ili onlajn sadržaju koji generiše najmanje 10 centi po pregledu.
Sadržaj mora biti kreiran u Ilinoisu, a deca bi morala da budu predstavljena u najmanje 30 odsto sadržaja u periodu od 30 dana.
Video blogeri moraju da izdvajaju bruto zaradu za dete na račun sa kojeg će sredstva moći da podignu kada napune 18 godina, a ukoliko to ne urade, dete ima pravo da ih tuži.
U Francuskoj je usvojen zakon kojim je regulisan rad i primanja influensera mlađih od 16 godina.
Kada je reč o našem regionu u Sloveniji su roditelji influenseri prvi put kažnjeni pre dve godine zbog korišćenja dece za promociju proizvoda i zato što nisu dobili dozvolu za snimanje deteta od nadležne isnpekcije.
Sanja Zrnić, Vreme.com
