1.DIJABETES? PA TO JE TA BEZAZLENA ŠEĆERNA BOLEST.
Tačno i pogrešno. Tačno je da je dijabetes poznat i kao šećerna bolest. Svoje „drugo ime“ dijabetes može da zahvali činjenici, da kod nelečenih dijabetičara ili kod ljudi kojima dijabetes nije dijagnostikovan, urin ima sladak miris. Do ove pojave dolazi usled viška šećera u krvotoku i nemogućnosti tela da ga dobro isfiltrira – u ovom slučaju su bubrezi prinuđeni da rade prekovremeno, kako bi ga, putem urina, uklonili iz tela. Dijabetes je moguće dobro držati pod kontrolom. Ipak, ovaj hronični poremećaj metabolizma nije bezopasan. Visok krvni pritisak, infarkt ili moždani udar su samo neke od posledica koje mogu nastati usled ovog oboljenja. Bubrezi i oči takođe nisu pošteđeni. U svetu svakih 6 sekundi umre jedna osoba obolela od dijabetesa. U Srbiji je ova bolest 5. vodeći uzročnik smrti – svaki deseti građanin je oboleo, a svaka druga osoba i ne zna da boluje od dijabetesa. Prema informacijama Svetske Zdravstvene organizacije 1,5 milion osoba godišnje umre od posledica dijabetesa, 9% odraslog stanovništva pati od ove bolesti. Predviđanja kažu da će do 2030. godine dijabetes postati 7. vodeći uzročnik smrti.
2.SVAKA OSOBA, KOJA JEDE PREVIŠE SLATKIŠA, ĆE DOBITI DIJABETES. ILI?
Ne direktno. Bitno je naglasiti da postoje različite vrste dijabetesa, koje takođe imaju različite mehanizme nastajanja. Kod dijabetesa tipa 1 telo, usled genetskog poremećaja, proizvodi nedovoljno insulina. Kod tipa 2 telo nije u mogućnosti da pravilno preradi insulin. Pored ova dva oblika, postoje i manje rašireni tipovi, kao što je npr. gestacioni dijabetes tj. dijabetes u trudnoći. Tip 2 je „nasleđeni“ oblik i ima ga 90% svih dijabetičara. Ovaj tip dijabetesa nastaje u kombinaciji prekomerne težine, nedovoljnog kretanja i nepravilne ishrane, bogate slatkišima, „lošim“ mastima i „lošim“ ugljenim hidratima. Dakle, interakcija svih ovih faktora dovodi do dijabetesa, šećer sam po sebi nije samostalni uzročnik, pa čak ni kod tipa 2. Kod nastanka dijabetesa tipa 1, koji je vrsta autoimune bolesti, šećer ne igra nikakvu ulogu.
- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -
3.OD DIJABETESA OBOLJEVAJU SAMO OSOBE SA PREKOMERNOM TEŽINOM
Nije tačno. Tačno je da je rizik od oboljevanja, kada govorimo o dijabetesu tipa 2, duplo veći kod osoba sa prekomernom težinom. Kod izrazito gojaznih osoba je taj rizik i tri puta veći. Ipak, metabolizam više od jedne četvrtine gojaznih osoba ostaje zdrav. Drugim rečima, ovo znači da i drugi faktori, poput genetskih predispozicija i životne dobi, utiču na pojavljivanje ili nepojavljivanje dijabetesa. Veza između svih ovih faktora još uvek nije u potpunosti razjašnjena. Proteklih godina su naučnici došli do brojnih zanimljivih saznanja, kao što je uticaj enzima hemoksigenaze-1. Naime, osobe sa niskom vrednošću ovog enzima, uprkos prekomernoj težini, ne razvijaju dijabetes. Dakle da rezimiramo: što smo gojazniji, verovatnoća da ćemo oboleti od dijabetesa tipa 2 raste. Isto tako, činjenica da smo mršavi ili imamo normalnu težinu, ne znači da nećemo.
4.DIJABETES JE BOLEST BLAGOSTANJA I VISOKO RAZVIJENOG DRUŠTVA
Potpuno netačno. Dijabetes i oboljenja povezana sa njim su svetski problem i u konstantnom su porastu. Ovo se naročito odnosi na dijabetes tipa 1. Razlozi za to su još nejasni. Internacionalno udruženje dijabetičara je 2014. godine brojalo 387 miliona članova, od kojih 80% živi u srednje razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Prema procenama udruženja, u narednih 20 godina će oko 24 miliona Afrikanaca oboleti od dijabetesa. Ostali parametri takođe nisu pozitivniji – u jugoistočnoj Aziji skoro polovina dijabetičara uopšte nije ni svesna da ima bolest.
5.OD DIJABETESA OBOLJEVAJU SAMO STARI LJUDI
Netačno. Istina je da dijabetes melitus češće pogađa starije osobe, ali dijabetesi tipa 1 i tipa 2 pogađaju sve starosne grupe. Godišnje se registruje bar 2000 novih slučajeva tipa 1 i to kod dece do 14 godina. I u slučaju dijabetesa tipa 2, starosna granica sve više opada. U poslednjih deset godina se broj obolelih od dijabetesa tipa 2 upetostručio.
6.SVI DIJABETIČARI MORAJU SVAKODNEVNO UBRIZGAVATI INSULIN
Tačno i netačno. Dijabetičari tipa 1 moraju svakodnevno unositi insulin jer njihovo telo više nije u stanju da proizvede ovaj hormon. Kod dijabetičara tipa 2 ovo nije neophodno tj. nije neophodno u momentu dijagnoze. Neko vreme telo uspeva da kompenzuje insulinsku rezistenciju, tako što proizvodi veće količine hormona. Posle nekoliko godina, dolazi do zamora pankreasa i on počinje da proizvodi sve manje i manje, da bi u nekom momentu proizvodnja insulina kompletno stala. To je momenat kada dijabetičari tipa 2 moraju početi sa eksternim unošenjem insulina.
7. …A KADA INSULIN NESTANE, POSTAJE DRAMATIČNO
U filmovima poput Con Air-a ili Panic Room imali smo prilike da vidimo kako se osobe sa dijabetesom tresu, znoje i kolabiraju ležeći na podu, jer im insulinska inekcija nije dostupna. Nedostatak insulina se ne odvija ovako dramatično. Scene znojenja sa grčevima, prikazane u ovim i sličnim filmovima, su pre prikaz hipoglikemije tj. nedostatka glukoze u krvi. U ovo stanje se dolazi usled previše, a ne premalo insulina u krvi. Kod hiperglikemije, patološki povećane količine glukoze u krvi, će dijabetičar osećati žeđ, glavobolju, iscrpljenost, pa čak i mučninu povezanu sa grčevima u želucu. Filmskoj industriji ovakav razvoj situacije očigledno nije dovoljno dramatičan. Međutim, dijabetička ketoacidoza i koma su najopasnije komplikacija dijabetesa, koje mogu itekako biti vrlo dramatične. Javljaju se pretežno kod dijabetesa tipa 1 i nastupaju iznenadno. Ako se ne prepozna i ne interveniše na vreme, ove komplikacije mogu dovesti do smrti.
8.OSOBE KOJE BOLUJU OD DIJABETESA MORAJU KONZUMIRATI SPECIJALNE NAMIRNICE ZA DIJABETIČARE
Pogrešno. U poslednje vreme, na policama naših supermarketa, imamo priliku da vidimo sve više dijabetičarskih „sugar-free“ i dijetetskih „low-fat“ proizvoda. Ni jedna od pomenutih grupa nije preporučljiva za osobe koje boluju od dijabetesa. U nekim zemljama je od 2012. godine zabranjeno deklarisanje dijabetičarskih proizvoda jer, prema mišljenju nekoliko komisija, natpis „Pogodno za dijabetičare“ vodi obolelog u zabludu, da taj proizvod može konzumirati u neograničenim količinama, bez posledica na svoju terapiju. To nije tačno jer se, čak i pri konzumaciji dijabetičarskih proizvoda, mora voditi računa o količini sadržaja ugljenih hidrata kao i energetskom sadržaju. Za dijabetičare važe ista pravila o zdravoj ishrani, kao i za zdrave osobe: puno voća i povrća, malo zdravih masnoća, a šećer i so u razumnim granicama.
9.DIJABETES JE NEIZLEČIV
Tačno. Osobe koje pate od dijabetesa tipa 1 su do kraja svog života ovisne o insulinu. Situacija kod tipa 2 je nešto drugačija. Prekomerna težina i nedovoljno kretanja ubrzavaju razvoj bolesti, ali isto tako „okretanje novog lista“ i uvođenje zdrave ishrane i puno kretanja mogu „uspavati“ bolest. To znači da je, sa puno rada i samodiscipline, sebe moguće dovesti u „stanje mirovanja“, gde je bolest trajno ili privremeno „potisnuta“. Međutim, potpuno ozdravljenje pomoću lekova ili operacije, nažalost još nije moguće.