Na profilima glumca Toma Holanda je oko šest sedmica bio tajac.
„Spajdermen“ se konačno javio snimkom na Instagramu – samo da bi se
oprostio od fanova i pratilaca.
„Napravio sam pauzu od društvenih mreža da zaštitim svoje mentalno zdravlje jer smatram da su Instagram i Tviter previše
stimulativni“, rekao je 26-godišnjak. Kada čita stvari o sebi na
internetu, oseća se kao u vrtlogu, kaže: „To je naposletku veoma štetno
za moje mentalno stanje.“
Poznate ličnosti na detoksikaciji
Duga je lista poznatih ličnosti koje su poslednjih godina napravile
dužu pauzu od društvenih mreža, uključujući muzičara Eda Širana,
pop-zvezdu Britni Spirs, pevačicu Majli Sajrus, glumicu Selenu Gomez i
pevača Džastina Bibera.
Svi oni su bili u fazi takozvane digitalne detoksikacije,
odnosno oslobađanja od digitalnog otrova. Razlozi su bili veoma
različiti: previše komentara mržnje, previše vremena pred monitorom,
umor od glume za društvene mreže.
Društvene mreže su sporne i u politici: nemački ministar ekonomije
Robert Habek napustio je Tviter 2019. i nije se vratio – iako drugi
političari tu platformu koriste skoro svakog sata kako bi izneli svoje
mišljenje.
„Bila je to jedna od najmudrijih odluka koje sam doneo u životu“,
rekao je Habek kasnije. Na svom blogu tada je napisao: „Tviter je
agresivan kao ni jedna druga društvena mreža i ni na jednom drugom
mediju nema toliko mržnje, zlobe i govora mržnje.“
Želja za digitalnom pauzom velika je i kod normalnih korisnika. Prema istraživanju digitalnog udruženja Bitkom,
deset odsto ljudi u Nemačkoj ove godine želi da ponovo provodi više
vremena van mreža – a oko 43 procenta je to ranije već činilo, kako bi
se ponovo bolje osećali.
Da li su društvene mreže dobre ili loše?
Ali koliko su društvene mreže zapravo „loše“? Brojne studije su se bavile efektima Instagrama, Tvitera i ostalih – ali odgovori nisu baš tako jasni kao što se misli.
Univerzitet Bat je u anketi ovog proleća otkrio da digitalna pauza od
samo jedne sedmice poboljšava opšte stanje i smanjuje anksioznost i
depresiju. Činjenica da su rezultati bili ovakvi mogla bi da bude u vezi
i načinom istraživanja: učesnici su unapred morali da pristanu da neće
koristiti društvene mreže nedelju dana – i tako su možda bili više
motivisani da naprave pauzu.
Druge studije takođe vide vezu između vremena provedenog na mrežama i
depresije. Međutim, kaže se da je teško dokazati šta je bilo prvo.
Moguće je da ljudi sa tendencijom ka depresiji koriste društvene mreže
češće od drugih.
Druge studije, poput one Univerziteta u Abu Dabiju iz 2019, pokazale
su negativne posledice digitalne detoksikacije: učesnici su prijavili
stres i usamljenost tokom apstinencije na društvenim mrežama.
„Važno je da sami odlučujemo koliko dugo smo na mrežama i šta tamo
radimo, i da nas ne privlače drugi ljudi i mehanizmi, kao što su
puš-poruke i podsetnici“, kaže za DW Kristin Langer iz inicijative
„Pogledaj“.
Uticaj društvenih mreža uvek zavisi od ličnosti korisnika, kaže
Langer. Dok neki profitiraju od novih mreža, drugi osećaju pritisak i
zavist – prema drugim korisnicima kojima navodno ide bolje u životu nego
njima.
Nova aplikacija za više autentičnosti?
Može li „Be Real“ da pomogne? Nova aplikacija iz Francuske želi da
unese više autentičnosti u svet društvenih mreža. Tu ne možete ništa da
menjate, ne možete da stavljate filtere na fotografije i ne možete da
postavljate nekoliko puta zaredom. Tako bi trebalo da pruži pravi uvid u
život korisnika, glasi obećanje aplikacije „Budite realni“.
Aplikacija porukom traži od korisnika da u roku od dva minuta snimi
fotografiju – a kad će ta poruka stići – ne zna se. Može se pojaviti
ujutru ili kasno uveče i namenjena je svim umreženim prijateljima i
pratiocima.
Nije bitno da li sređujete stan ili sečete nokte na nogama – ako dođe
zahtev, sve to treba fotografisati. Ako objavite fotografiju van
zadatog vremenskog okvira, aplikacija će komentarisati fotografiju kao
„kasni“.
Ali ni ova aplikacija nije sasvim bezopasna, upozorava inicijativa
„Pogledaj“. Naročito mladi ljudi moraju da paze da ne objavljuju nešto u
žurbi zbog čega im je posle neprijatno ili gde bi se mogla prikazati
druga osoba koja ne želi da bude na slici.
Takođe, aplikacija može da natera korisnika da stalno čekaju na
poruku da se fotografišu – pa se tako ni njihovo vreme provedeno na
mrežama ne menja značajno.