Ljudi zdrave težine uglavnom jedu kada su gladni i često govore da
uživaju u jelu. Deblji ljudi u hrani ne nalaze užitak. Umesto toga, oni
jedu kada osete potrebu za određenom hranom, ali nisu nužno gladni.
Nakon toga izjavljuju da u hrani nisu uživali toliko koliko ljudi
primerene težine.
Naučnici teoretišu da bi razlog mogao da bude to što debeli ljudi
sa svakim obrokom jedu više hrane, pokušavajući da kompenzuju osećaj
nezadovoljstva.
Učesnici studije su putem aplikacije na telefonu, na skali od 1 do
10, beležili kada osećaju glad i koliko su zadovoljni nakon jela.
Naučnike je iznenadilo to što su gojazni učesnici studije potrebu za
hranom osećali otprilike isto kao i oni sa zdravom težinom.
I grupa zdravih ispitanika i grupa onih sa prekomernom težinom
imale su vrlo slične potrebe za jelom, tri puta dnevno. I dužina obroka
je trajala slično, 18 minuta.
Ljudi prekomerne težine nisu bili gladniji od ljudi normalne
težine. Ipak, uočeno je da gojazni i zdravi ljudi imaju drugačije navike
uzimanja hrane i drugačiji odnos prema hrani. Ljudi zdrave težine jedu
kada ogladne i posle obroka su jako zadovoljni.
Gojazni ne jedu nužno kada ih na to tera glad. Jedu kada osete
žudnju za nekom hranom, a posle jela ne osećaju zadovoljstvo. Jedan od
autora studije doktor Hans Peter Kubis kaže da je naša želja da nešto
pojedemo često bazirana na tome da sebe nagradimo, a ne zbog realnog
osećaja gladi, prenosi Telegram.
Nedostatak zadovoljstva može doprineti prejedanju, a može i da se
desi da se uzima veća količina hrane kako bi se kompenzovao nedostatak
uživanja u hrani.
Zbog toga, da bi se ljudima pomoglo da smršaju, veću pažnju bi
trebalo usmeriti na osećaj zadovoljstva posle pojedenog obroka.
Izvor:
B92