Veliki stručnjak za decu Jesper Jul dao je jedan vrlo jednostavan, a tako efektan savet za roditelje.
Jesper Jul bio je porodični terapeut, predavač, autor i pedagog koji ima centre za podršku u 15 zemalja širom sveta, a njegovi naslovi objavljeni su u više od 30 zemalja. U poslednje dve decenije formulisao je nov prilaz vaspitavanju, razvoju i socijalizaciji dece. Zamisao mu je bila da inspiriše i podrži roditelje i profesionalce kako bi deca mogla da odrastu mentalno i socijalno zdrava, što čini pružajući efikasnu i primenljivu alternativu nasilnim i uvredljivim metodama vaspitanja kojima su deca često izložena.
Jesper Jul širio je tokom čitavog svog radnog veka svest o tome da deca zaslužuju poštovanje, razumevanje i strpljenje. Ipak, čineći to, nikad nije zaboravljao i na činjenicu da u tom odnosu roditelj-dete odrasli imaju pravo da čuvaju i sebe. I to je ono što njegov pristup pozitivnom roditeljstvu razlikuje od ostalih.
U svojoj knjizi „Pet temelja porodičnog života“ on daje jedan tako jednostavan, a efektan savet roditeljima. Da biste ga poslušali, potrebno vam je nekoliko minuta jednom godišnje, a efekat na vaš odnos s detetom je nemerljiv, prenosi Zelena učionica.
Evo šta kaže Jul.
„Predlog svim roditeljima: malo pre četrnaestog rođendana sina ili ćerke u miru razmislite koliko vam je i u kojim područjima dete obogatilo život i recite mu to upravo onako kako vam je prolazilo kroz glavu dok ste razmišljali o tome.
Možemo da pretpostavimo da u takvom trenutku neće biti nikoga ko neće zasuziti jer svi bismo mi veoma voleli da je neko tako razgovarao s nama. Roditelji često kažu da vole svoju decu, međutim, potpuno je druga stvar kada to izgovorite, konkretno i tačno. Možemo samo da zamislimo koliko to jednom detetu znači.
Možete im to reći za rođendan svake godine. Ali, setite se i da s njima razgovarate jednako ozbiljno kao što biste razgovarali s odraslima. Dakle, ne treba da govorimo prilagođenim ,,dečjim“ jezikom, već prirodnim, normalnim tonom, onako kako se i osećate. Već se i šestomesečnom detetu može govoriti koliko je promenilo i obogatilo život svojih roditelja. Dete čuje uvažavajuće reči te tako od početka uči šta znači lični jezik, sve i ako još ne razume smisao pojedinačnih reči. Za odnose među parovima, naravno, važi isto. Ako žena nakon desetogodišnje veze pita partnera voli li je on još, onda iza takvog pitanja obično stoji nesigurnost u to da li je ona za partnera još važna i vredna.
Danas malo ko ostaje u vezi zbog društvenih konvencija ili egzistencijalne nužnosti. Budući da je partnerstvo postalo isključivo emocionalni izbor, želimo da ga nastavimo samo ako nas druga osoba još obogaćuje i čini srećnim. Zato je uvažavanje toliko važno.“