Po Opštoj teoriji relativnosti Alberta Ajnštajna, crne rupe su jedne od najekstremnijih objekata u univerzumu. Nastaju kada masivna zvezda dođe do kraja svog životnog ciklusa kolabira u jednu tačku koja zadržava masu te zvezde i gravitacionu silu od koje ništa, čak ni svetlost, ne može da pobegne.
Međutim, naučnici su u nedavnoj studiji primetili nešto veoma čudno – crnu rupu koja sija veoma blještavo i izbacuje, takoreći podriguje, materijal ostao od zvezde koju je progutala.
Crne rupe su veoma zanimljive astronomima jer im dozvoljavaju da posmatraju i proveravaju zakone fizike pod najekstremnijim uslovima.
Ponekada će ovi gravitacioni behemoti da progutaju zvezde i druge objekte u svojoj blizini oslobađajući ogromnu količinu svetlosti i radijacije.
U oktobru 2018. godine, astronomi su bili svedoci jednog takvog događaja dok su posmatrali crnu rupu u galaksiji udaljenoj 665 miliona svetlosnih godina od Zemlje.
Iako su astronomi i ranije viđali takve susrete, tim sa Harvardovog i Smitsonijanovog Centra za astrofiziku primetio je nešto nezabeleženo dok je proučavao istu crnu rupu tri godine kasnije.
Kao što su objasnili u novoj studiji, crna rupa je blještala veooma jako zato što je izbacivala preostali materijal od zvezde koji je leteo brzinom od pola brzine svetlosti.
Nalazi naučnika mogli bi da daju uvid u to kako se crne rupe „hrane” i rastu tokom vremena.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Astrophysical Journal.