Bend Brkovi gradu Banjaluci donosi dvostruki koncert, a ovi nastupi će se desiti 5. i 6. decembra u Klubu studenata Banjaluka (KSB-u). Brkovi su na muzičkoj sceni ravno dvadeset godina i do sada su snimili sijaset albuma i ostvarili bezbroj vratolomnih koncerata koje posjećuje publika različite starosne dobi, društvenih kasti, kulturno-političkih pogleda, obrazovanja i vaspitanja. Zato nije čudo kada se na koncertu Brkova nađu panker u poderanim farmericama i rokerici ukrašenoj raznoraznim zihernadlama i bedževima, natapirani metalac u crnoj vjetnamci s pirsingom na nosu i pijani folker u svilenoj košulji kupljenoj preko Temu aplikacije, kako zagrljeni urlaju pjesme poput Hormon sreće, Drumska ljepotica ili Bauštela. Na nastupu Brkova sve se može očekivati osim dosade i tišine, a pjevač ovoga benda Vedran Pehar alias Shamso69 u razgovoru sa novinarom BUKE pojasnio je neke nedoumice o sebi i bendu o kojima ranije možda i nije govorio.
Za početak jedno konkretno pitanje. Zašto Brkovi a ne Brada?
Jednostavno jer su estetski i socijalno upečatljiviji, srcu i duši bliži. Veće su face od brada i treba imati mnogo više hrabrosti i karizme da se nose sa stilom.
Članovi Brkova su već odavno ušli u kategoriju četrdeset plus. Da li ćete se ikada uozbiljiti?
Nismo o tome ni razmišljali na taj način. Ne volimo se baš kreveljiti bez veze, to sigurno znam. Pogotovo ako nas drugi tjeraju na to. Tu se već može stvoriti averzija. U suštini, važno nam je da radimo samo ono što sami želimo i ne dozvolimo da se bilo tko upliće. Dole društvene norme, živjela spontanost!
U vašim redovima nalaze se profesori, magistri muzičkih nauka, žurnalisti, možda i poneki samozatajni filosof. Da li se možemo nadati nekoj intelektualnijoj pjesmi bez vulgarizama?
Tekstove ne piše nitko od nas. Piše ih moj svirepi alter ego Shamso69. Tako da bi morali pitati njega, međutim problem je što mi je kazao da se ne želi pojavljivati u medijima sve dok se ne smanji upotreba riječi, sanjam, noć i ljubav za minimum šezdeset odsto u svim domaćim pjesmama.
Postoje kritičari koji vas tretiraju primitivnim i prizemnim. Vaše mišljenje o njima?
Ništa posebno, zaista im želimo sve najbolje. Šteta što troše vrijeme na pisanje recenzija koje niko ne čita. Siguran sam da je ljepše gledati boju kako se suši. Nekako smiruje. Ponekad.
Brkove ili vole ili ne vole. Da li vi volite i one koji vas ne vole?
Volimo njihovu platežnu moć. Iz tog razloga smo pustili u prodaju majice sa sloganom “Mrzim Brkove”. Odgovara nam da nas vole ili ne vole. Najgora opcija za nas je da smo im “samo ok”. “Dobri ste momci, nije vam loša muzika”, je neprihvatljivo i opasno.
Imali ste saradnju sa bendovima sličnima vama, naprimjer s Perom Deformerom. Da li pomišljate da uradite neku pjesmu sa bendom poput Crvene jabuke, Plavim orkestrom, Tonijem Cetinskim ?
Ne volim više duete. Ustvari, nisam ih nikad ni volio. Bio sam samo mlad i totalno zagorio.
Muzika vas je učinila popularnima. Da li ste digli nos zbog toga?
Naravno da ne. Nismo se počeli baviti muzikom zbog slave, nego zbog para.
Puštaju li vas preko reda da kupite hljeb i mlijeko?
Kao bend ne pijemo mlijeko već sigurno deset godina. Za hljeb nema više redova, barem ih ja nisam dugo vidio. Bogu hvala što je tako.
Da li ste postali promiskuitetniji nego li prije slave i popularnosti?
Postali smo monogamni, preziremo slavu.
Primjećeno je da prilikom koncerata konzumirate ogromne količine žestokih alkoholnih napitaka. Pati li mozak i jetra zbog toga?
Siguran sam da ne, zato što ne vidim povezanost. Ali nemojte me držati za riječ, pošto imam slabiju memoriju, a često me i probada pod rebrima plus nadut sam dosta nakon koncerata.
Koliko vam treba da se oporavite nakon koncerta?
Tri dana. A neki nikad.
Čime regenerišete ćelije?
Hidracija, sauna, bazen, šetnja, boravak na planini, vitamini, minerali i naravno prehrana bogata vlaknima.
Ove godine ste napunili dvadeset godina rada. Da li sebe i za dvadeset godina vidite kao muzikante ili ćete se možda denuti u neke druge poslove, recimo poljoprivredu i stočarstvo?
Samo muzika. Užasni smo.
Koga se najviše gadite u životu a da to nije vezano za hranu?
Gospode koja kažu: “Znaš li ti ko sam ja?” Ili “Pitaj njega za mene”.
Možete li u vidu poruke čitaocima ispričati jedan ili dva dobar vica?
Žao mi je što ću vas razočarati, ali ne volim viceve. Naročito one “dobre”. Baš sam dosadan, ali hvala na intervjuu. Svako dobro.