Iako je najčešće na ivici onog što se zove zloupotreba teme – teme problema gej populacije, teme poslednjeg rata, uticaja crkve, čak i naraslog huliganstva… – scenaristi i reditelju filma „Parada” Srđanu Dragojeviću mora se priznati jedno. Kroz upotrebu plitkog, povremeno čak i prizemnog humora plasiranog najčešće samo kroz dobru foru i brzi štos, postigao je željeni cilj. Bez velikih umetničkih pretenzija, napravio je sasvim gledljiv, ritmičan populistički film sakojim šalje poziv na toleranciju i poruku da ljubav uvek pobeđuje, bez obzira na to da li se to vole Adam i Eva ili Adam i Steva.
E sada, druga je stvar na koji je način ovaj poziv i ovakvu poruku Dragojević provlačio i gradio kroz film koji bi se, da je kojim slučajem snimljen negde na Zapadu, nazivao kemp-komedijom.
U priči o pokušaju organizovanja gej parade i rađanja ljudskog razumevanja za druge i drugačije, Dragojević je stvorio neobično „kriminogeno-pedersko” bratstvo i jedinstvo. Spojio je naizgled nespojivo – ratne kriminalce i ratne profitere sa gej aktivistima i na tome gradio čitavu konstrukciju filma, što će neki smatrati dobrim štosom, a neki bogami i vrhunskim autorovim cinizmom.
Junaci ove aktuelne priče u kojoj se citatima iz „Ben Hura” i „Sedam veličanstvenih” pocrtava i to koliko je zapravo tanka linija između gej i strejt ljudi, u najvećem broju građeni su po sistemu simpatičnih negativaca.
Najsimpatičniji je glavni junak Limun (Nikola Kojo kao najčvršći glumački bedem), nekadašnji ratni dobrovoljac, „krimos” u penziji, a sada vlasnik agencije za zaštitu, zaljubljen poput tetreba i popustljiv do daske prema svojoj Biserki–sponzoruši (izvanredna komična kreacija Hristine Popović). S druge strane su Adam i Steva – veterinar Radmilo (igra ga Miloš Samolov sa puno topline) i neostvareni pozorišni reditelj Mirko (uverljiv Goran Jevtić), koji kao gej par stalno nailaze na odbacivanje i maltretiranje okoline.
I kao što bi Limun za svoju Biserku učinio sve, tako bi i Radmilo učinio za svog Mirka. I tu negde i počinje i završava se sva mudrost ovog filma. Sve drugo se uglavnom svodi na šegačenje i igranje sa iščašeno-komičnom političkom nekorektnošću.
Kako policija odbija da obezbeđuje paradu ponosa, a to čine i Limunove srpske „kolege”, on će zajedno sa Radmilom, u delu filma u kojem „Parada” poprima i oblike roud-muvija, po sistemu „kriminalci svih zemalja ujedinite se” skupiti svoje ratne pajtose: „ustašu” Roka (Goran Navojec), „baliju” Halila (Dejan Aćimović) i „Šiptara” Azema (Toni Mihajlovski) što prodajom droge po Bondstilu hrani čitavo selo. I tako će u konačnici stvoriti neophodnih sedam veličanstvenih spremnih za odbranu gej parade od pomahnitalih i uglavnom maloletnih huligana, među kojima je i Limunov sin…
Sve u svemu, Srđan Dragojević je svesno odabrao da na veoma ozbiljnu i aktuelnu temu odgovori na prilično neozbiljan način, procenivši da će tako lakše stići do svesti prosečnog bioskopskog gledaoca, koji posle „Parade” treba da zakopa sopstveni konzervativizam i ksenofobiju i probudi uspavanu ili potisnutu toleranciju. Film je od danas u redovnoj bioskopskoj distribuciji.
Tekst je preuzet iz Politike