Govor prenosimo u celosti:
“Dobro veče svima. Upućujem najtoplije pozdrave članovima Švedske akademije i svim ostalim istaknutim gostima koji su tu večeras.
Žao mi je što ne mogu lično da budem sa vama, ali molim vas znajte da sam definitivno sa vama duhom i da sam počastvovan što sam dobio tako prestižnu nagradu. Nisam mogao ni da zamislim da ću ikada dobiti Nobelovu nagradu za književnost. Od najranijih godina sam bio upoznat, čitao sam i upijao dela onih koji su dobili takvu čast: Kipling, Šo, Tomas Man, Perl Bak, Alber Kami, Hemingvej. Ovi giganti književnosti čija se dela uče u školama, čuvaju u bibliotekama širom sveta i o kojima se priča sa tonom punim poštovanja, oduvek su ostavljali jak utisak na mene. To što sam se sada ja pridružio takvim imenima na listi je zaista neopisivo.
Ne znam da li su ovi muškarci i žene uopšte zamišljali da će dobiti Nobelovu nagradu, ali pretpostavljam da svako ko piše knjigu, ili pesmu, ili predstavu bilo gde u svetu, čuva taj tajni san negde duboko u sebi. Verovatno je zakopan toliko duboko da oni ni ne znaju da postoji.
Da je meni neko rekao da imam čak i najmanje šanse da osvojim Nobelovu nagradu, pomislio bih da je šansa za to podjednako velika kao i da jednog dana stojim na Mesecu. Zapravo, one godine kada sam ja rođen, i nekoliko godina kasnije, nije bilo nikoga na svetu ko je bio dostojan ove nagrade. Tako da shvatam da sam u veoma retkom društvu, u najmanju ruku.
Bio sam na putu kad sam čuo vesti i trebalo mi je više od nekoliko minuta da shvatim šta se desilo. Počeo sam da razmišljam o Vilijamu Šekspiru, toj velikoj figuri književnosti. Pretpostavljam da je za sebe mislio da je dramaturg. Pomisao da on stvara književnost nije mogla da mu uđe u glavu. Njegove reči su bile namenjene za scenu. Trebalo je da budu izgovorene, ne pročitane. Kad je pisao Hamleta, siguran sam da je razmišljao o mnogo različitih stvari: “Ko su pravi glumci za te uloge?” “Kako treba da izgleda scenografija?” “Da li ovo zaista treba da se dešava u Danskoj?” Njegova kreativna vizija i ambicija su mu sigurno bile prva stvar na umu, ali bavio se i drugim stvarima. “Da li su finansije u redu?” “Ima li dovoljno dobrih mesta za moje pokrovitelje?” “Gde da nađem ljudsku lobanju?” Mogu da se kladim da mu je poslednja stvar na umu bila “Da li je ovo književnost?”
Kada sam počeo da pišem pesme kao tinejdžer, pa čak i kada sam počeo da stičem slavu zbog toga, moja stremljenja sa tim pesmama su imala granice. Mislio sam da će se čuti u kafićima i barovima, možda kasnije na mestima kao što su Karnegi Hol i londonski Paladijum. Kad sam stvarno sanjao velike snove, zamišljao sam da snimam ploču i da čujem svoje pesma na radiju. To je, stvarno, bila velika nagrada u mojoj glavi. Snimanje ploča i slušanje sopstvenih pesama na radiju značilo je da ostvaruješ kontakt sa širom publikom i da ćeš možda moći da nastaviš da se baviš onim čime želiš.
Pa, ja se bavim onim čime želim već dugo. Snimio sam na desetine ploča i imao hiljade koncerata širom sveta. Ali upravo moje pesme su u samoj srži gotovo svega što radim. One su, izgleda, pronašle svoje mesto u životima ljudi u različitim kulturama i na tome sam zahvalan.
Ali jednu stvar moram da kažem. Nastupao sam pred 50.000 ljudi i nastupao sam pred 50 ljudi i mogu da vam kažem da je teže svirati za 50 ljudi. Kad je tu 50.000 ljudi, oni kao da postaju jedna osoba, a kad ih je 50 to se ne dešava. Svaka osoba je individua, sa odvojenim identitetom, jedan mali svet. Oni opažaju stvari mnogo jasnije. Vaša iskrenost je na testu, baš kao i dubina vašeg talenta. Nije mi promakla činjenica da je komitet za dodelu Nobelove nagrade tako mali.
Ali, kao i Šekspir, i ja sam često okupiran kreativnim poduhvatima i svakodnevnim pitanjima. “Ko su najbolji muzičari za ove pesme?” “Da li snimam u odgovarajućem studiju?” “Da li je ova pesma dobra?” Neke stvari se nikad ne menjaju, čak ni za 400 godina.
Nijednom se nisam zapitao: “Da li su moje pesme književnost?”
Zato sam zahvalan Švedskoj akademiji, i zbog toga što je izdvojila vreme da se pozabavi tim pitanjem, i zbog toga što je došla do tako predivnog odgovora.
Sve najlepše,
Bob Dilan”