Sinj je zasigurno najprepoznatljiviji
po Sinjskoj alki, ali pojavom rok benda M.O.R.T. ovaj gradić je dobio još jedan
kulturni brend sa kojim može da se ponosi i koji je doprinio da se o ovom
mjestu pročuje i van granica Hrvatske. M.O.R.T. je oformljen davne 2003.
godine, njeguje žestoku bluz-rok svirku, a svoj prvi demo album objavili su
2013. godine i on od tada pa do danas iza sebe ima brojne nastupe širom
regiona. Nakon pobjede na banjalučkom Demofestu, ovom bendu se otvaraju vrata
za profesionalnije bavljenje muzikom. Bend postaje još popularniji, objavljuje
prvi pravi studijski album “Odjel za žešće” i niže koncert za
koncertom. Njihov treći album “Tužna kocka” iz 2016. godine bio je
nominovan za nagradu Porin kao najbolji rok album godine, što dovoljno pokazuje
da je grupa M.O.R.T. odskočio među najslušanije hrvatske bendove, a samim tim i
najbolje rok bendove ex-Yu scene. Brojka od preko četiri stotine koncerata koje
je M.O.R.T. odsvirao govori da je bend među aktivnijima, snimili su dvadesetak
spotova a njihovi video klipovi imaju preko osam miliona pregleda na YouTube
kanalu.
M.O.R.T. će 10. februara nastupiti u banjalučkom KSB-u u organizaciji “OK
Team-a” i povodom tog koncerta razgovarali smo sa članovima benda Kikosom
i Miletom.
Početkom februara ste u Banjaluci. Da
li ćete tom prilikom odsvirati i neku autorsku pjesmu koju do sada niste
svrali?
Kikos:
Odsvirati ćemo poneku koju nismo svirali u Banjaluci. Sve svoje pjesme
podjednako volimo i stalno mijenjamo set liste.
Mile:
Ko od vas drži evidenciju koje to nismo prije svirali? Nek mi se javi prije
koncerta molit’ ću.
Da li ste ikada svirali kavere i kakvo je vaše mišljenje o rok bendovima
koji isključivo sviraju tuđi materijal?
Kikos:
Svirali smo u početku kad nam je nedostajalo svojih da popunimo satnicu.
Kasnije eventualno prigodno kad je neka obljetnica recimo Lemmyju ili Kurtu.
Bendovi koji se potrude i dobro odsviraju ili čak dodaju nešto svoje mi ne
smetaju, čak volim nekada izaći i zabaviti se na takvim koncertima, ali
nažalost malo je takvih. Ostale ne bih komentirao. Dok ću recimo i očajan
autorski bend poslušati i dati im podršku u daljnjem radu.
Mile:
Uvik više volim čuti i lošu autorsku nego najbolje odsviran kaver.
Da li su Banjaluka i Demofest bili odskočna daska za dalju karijeru benda
M.O.R.T.?
Kikos:
Vjerojatno najveća. Dobili smo lovu za album i dobili smo ogromno samopouzdanje
i potvrdu da je ono šta radimo dobro i da to netko i sluša.
Mile:
Da i hvala im na tom.
Kakvo je, inače, vaše mišljnje o takmičarskim festivalima? Pomažu li rok
bendovima?
Kikos:
Samo takmičenje možda i nije dobro, ali su takvi festivali odlična prilika da
se pokažu mladi bendovi, jer im tu priliku nitko drugi neće dati. A na kraju,
ne mogu svi dobiti nagradu, pa eto, ne smeta nekakvo bodovanje. Važno je samo
da bendovi to što nisu osvojili ne shvate negativno, evo recimo na zadnjem
festivalu Deminutiv je imao jedan loš trenutak, lošu minutu i nije osvojio
nagradu, a vjerojatno devet od deset puta bi osvojili.
Mile:
Ma nebitno jesu bendovi rock ili ne. Festivalu su uvik zakon mjesta za
upoznavanje bendova, vrhunskih ljudi i stvaranje divnih prijateljstava. Katkad
je to teško objasniti „civilima” koliko takav jedan dan nama napuni baterije,
poveča i ubrza srce.
Da li živite od muzike ili se morate baviti i drugim poslovima da bi si
osigurali egzistenciju?
Kikos:
Od muzike bi se dalo preživiti, živiti teško, posebno ako radite kuću i
zasnivate obitelj, a svi smo sad u takvim procesima, pa radim i drugi posao.
Ali trudimo se približiti tome s obje strane i više zarađivati i manje trošiti
(smijeh).
Mile:
Sad živimo za muziku. Ja osobno imam sreće da sam stalno u i oko glazbe,
produkcije, snimanja i podučavanja.
Da li su muzičari postali neka vrsta socijalnih slučaja?
Kikos:
Nisu. Mislim da nitko tko ima svoje dvije zdrave ruke i nema neke velike
prilike u životu to sebi ne bi trebao dopustiti. Nije muzika samo pozornica i
studio. Možete držati sate, svirati kao studijski glazbenik drugima na
albumima, organizirati radionice, koncert i slično. Nema smisla ležati kod kuće
i plakati da se nema para.
Mile:
Sve je brat Kikos rekao. Nema tu prostora za kukanje ukoliko je osoba marljiva.
Dolazite iz maloga mjesta. Kakav je život rokera u Sinju?
Kikos:
Kakvim ga napravite, zato smo i napravili bend. Nije vam ništa servirano, za
sve se borite.
Mile:
Sinj je oduvijek bio poznat po vrhunskoj atmosferi, glasnim i izravnim ljudima.
A scena baš buja i toplo preporučam da poslušate bendove The Countess,
Radagast, Obsidian i Vukojarac.
Kakva je podrška okoline na vas kao rokere?
Kikos:
Odlična. Sinj nije nikad napustio rokenrol, svirali smo dan prije dočeka, bilo
je par tisuća ljudi, dosta ljudi nam prilazi na ulici i daje podršku. Mislim da
to nije samo radi rokenrola, već i jer smo lokalni bend. Ljudi nisu zavisni,
već im je drago da netko iz njihovog grada prolazi dobro.
Mile:
Mnogo ljubavi, ali i kad zaseremo feedback dobijemo u nanosekundi.
Da li ste stigmatizirani? Postoje li neke predrasude?
Kikos:
U početku smo bili. Dok smo bili dobri i odgovorni. Sad kad smo se pokvarili,
svi misle da smo uspješni biznismeni (smijeh).
Mile:
Mi smo stvarno dragi dečki, no međutim.
Kada ste počinjali s bavljenjem muzikom da li ste vjerovali da će za vas iko
čuti i da li mislite da ste uspjeli u životu?
Mile:
Naravno, od početka sam svima išao na živce (smijeh). Nisu imali opciju da me
zaobiđu. Šalim se. I dalje je želja prema toj ljubavi, muzici, jedna, a to je
svirati. I mic po mic, selo po selo, grad po grad, bina po bina i eto nas.
Šta je vaš životni moto?
Kikos:
Ne radi ono šta ti ne odgovara. Radije budi svoj i pogriješi, nego da slušaš
druge.
Mile:
Slušati Kikosa (smijeh). Bit svoj i za svoje.
Ko su vam muzički uzori?
Kikos:
Motorhead, QOTSA, Jack White, Yeah Yeah Yeahs, RHCP, Black Sabbath, Majke,
Hladno pivo. Puno toga, više ne znamo šta ćemo slušati u kombiju, sve nam
dosadilo, pomagajte (smijeh).
Mile:
Uzori su šareni klasici: Led Zeppelin, BB King, Black Sabbath, Metallica, Tom
Waits, Đorđe Balašević, Clutch, Hladno Pivo, Slayer, The Doors, NOFX, Mark
Lanegan, QOTSA, Brant Bjork.
Poruka čitaocima Buka magazina.
Kikos:
Čitajte, a ne skrolajte. Uživajte u trenutku, ne žurite. Na kraju ostaju
uspomene i osjećaji, a ne brza kola i mobiteli.
Mile: Ne zaboravite da umjetnost hranite baš vi.