Beogradska kantautorica Ana Stanić svoju karijeru započela je početkom devedestih u legendarnom dens bendu Moby Dick. Za taj bend napisala je balade koje i dan danas pjeva na svojim nastupima. Nakon saradnje sa Srđanom iz Mobi Dika počinje samostalnu karijeru gradeći stil koji je i danas prepoznatljiv. Nikada nije bila napadna, ali njena prefinjenost bila je dovoljna da na pristojan način izgradi stil i karijeru i uz sebe ima ogroman broj fanova. Sredinom ove godine treba da izađe njen najnoviji album, a jednu od pjesama s albuma Ljubav bez dodira predstavila je na ovogodišnoj Evroviziji.
Ana Stanić će sa svojim pratećim bendom nastupiti 10. juna na banjalučkom Kastel Rock Festu i povodom tog koncerta novinar Buka magazina razgovarao je sa popularnom autoricom.
Uskoro gostujete u Banjaluci na Kastel Rok Festu. Da li ćete pjevati i pjesme iz ranijeg perioda kada ste pjevali u Mobi Diku?
Radujem se dolasku 10. juna u Banjaluku, zato što stvarno dugo nisam bila, a pamtim i tu tvrđavu kao prelepo mesto. Banjalučku publiku pamtim kao publiku pred kojom se uvek desi neki spektakl, zbog njihove energije i tog nekog specijalnog odnosa prema muzici. Ali prvenstveno to je ta neka ogromna energija. Baš se radujem tom koncertu. Dolazim sa svojim pratećim bendom u kojem sviraju četvorica vrsnih muzičara, a sviraću svoje najveće hitove i biće tu nekih specifičnih verzija pesama. Biće tu pesama iz svih perioda moje karijere, i nove i stare, i zaista se studiozno pripremamo za jedan ozbiljan nastup.
Dugo vas nije bilo u Banjaluci. Kakve impresije nosite iz prijašnjih nastupa u ovom gradu?
Pa, ta neka fantastična energija koju nosi banjalučka publika. Imala sam nastup i na trgu, koji je organizovan za proslavu nove godine, ne znam tačno koje, i tu je bio ogroman broj ljudi, a sećam se i nastupa po klubovima, gde je dolazilo zaista mnogo publike, bilo je sjajno i uvek sam imala fenomenalnu razmenu energije sa Banjalučanima. Na stranu i to što je Banjaluka prelep grad i mogu reći da sam se baš obradovala ovom pozivu da nastupam na Kastel Rok Festivalu.
Karijeru ste započeli u bendu Mobi Dik. Koliko vam je saradnja sa Srđanom pomogla da izgradite solističku karijeru?
Ja sam se u Mobi Diku kalila, pre svega kao autor. Ušla sam u ceo taj šou biznis jako mlada, sa osamnaest godina, i od Srđe sam naučila o celom tom pristupu poslu, o produkciji, o pravljenju pesama. Kada sam nakon četiri godine započela svoju solo karijeru, ja sam, iako sam i tada bila izuzetno mlada, već imala jasnu sliku kako sam želela da izgleda moja karijera i kako želim da vodim svoj posao, a pogotovo sam znala u autorskom smislu u kojem žanrovskom smeru želim da idem. Sve se to iskristalisalo dok sam bila u Mobi Diku. Ono što je ostalo jesu meni jako drage pesme koje sam komponovala dok sam bila u grupi, koje i dan danas pevam na nekim svojim nastupima, a jedna od tih pesama je i Nostalgija. Dakle, dobila sam jedno veliko iskustvo i sve me to napravilo onakvom kakva sam ja danas.
Poslije ste nastavlii u sasvim drugom stilu. Kakva vas sjećanja vezuju za devedesete i da li ih se rado prisjećate?
Devedesete su bile mnogo lude godine i čak se sećam da sam s Mobi Dikom dolazila vrlo često da pevam u Banjaluku dok je još bio koridor kroz Brčko. Sećam se tog ratnog perioda i sve je bilo tako suludo iskustvo. Čak mislim da je u tom ratnom periodu i publika bila najuđa i ljudi su imali potrebu da iz sebe izbace tu neku neverovatnu pozitivnu energiju slušajući muziku i uživajući u koncertu. Devedesete su generalno donele i puno toga pozitivnog i puno toga negativnog. Stvarno smo imali raznorazna iskustva i u Mobi Diku i ja posle u solo karijeri. Ja sam počela svoju samostalnu karijeru 1998. godine, tako da je to već sve bilo pri samom kraju devedesetih. Bilo je tu stvarno dobre muzike i u umetničkom smislu dobrih stvari i nije ni čudo sa su i dan danas neke pesme iz tog perioda hitovi i što se te godine pamte i po nečemu dobrome. Postoji čak i kult muzike devedesetih, a to nije čudno, jer je iz tog perioda izniklo dosta jako dobrih pevača, pevačica i odličnih bendova.
Ove godine ste nastupili za pjesmu Evrovizije. Kakvo je vaše mišljenje o toj manifestaciji?
Da, na Evoviziji sam predstavila svoj novi singl Ljubav bez dodira, pjesma koja je uvod u moj novi album. Taj album upravo ovih dana završavam. Krajem juna ću se pojaviti u Sunčanim skalama u Herceg Novom, takođe sa novim singlom. Jednostavno, Evroviziju sam oduvek pratila. Bilo je i nekih godina kada se toj manifestaciji izgubio sjaj, ali sjaj joj se svakako vratio u poslednjih dve godine. Uvek sam volela da odgledam tu paradu pesama i paradu kiča i svega onog što taj spektakl pruža. Što se tiče mog nastupa, ja sam shvatila da je u današnje vreme to najlakši način da dođeš do široke publike i da im predstaviš svoju pesmu. Nisam imala neki takmičarski vajb, potpuno sam otišla da se predstavim, da imam nastup kakav želim i uspela sam da skenem pažnju na svoju pesmu. To što je pesma ušla u finale govori o tome da je nastup bio uspešan. Potpuno sam bila svim srcem da Konstrakta pobedi i svi u ekipi smo počeli da osećamo, još dok smo bili u pripremama, da ona ima nešto u sebi što može potencijalno da napravi najveći uspeh u Evropi. To je sve za mene bilo veliko iskustvo, velika škola i veliki trening. Tu se zaboravi na svaku sujetu i izgubi se osećaj da li je neko već dugo na sceni ili je debitant, da li je popularan ili nije, svi izvođači budu u službi tog spektakularnog događaja koji treba da se izvede bez ijedne greške u tom lajv prenosu.
Da li ste ikada pisali pjesme i za druge autore i šta vas najviše inspiriše da napišete pjesmu?
Pisala sam i za druge autore, ali ne previše. Uvek imam taj osećaj da pesme pišem prvenstveno za sebe, mada je veliko zadovoljstvo uraditi i pesmu za nekog drugog. Za pisanje pesama inspiriše me sve što se događa. A emotivna stanja što su turbulentnija to će biti više inspiracije za pesmu. Najgore za nekoga ko je autor jeste da mu se ne dešava ništa i da mu je život dosadan. Meni je u poslednje vreme, moram priznati, vrlo, vrlo zabavno i to je razlog što sam inspirisanija nego ikad i to je jako dobro za moj album koji uskoro treba da bude objavljen.