Kompjuteri, tableti, telefoni, ajpedi, laptopovi postali su
naša svakodnevica, ono što se čini mnogo gorim jeste što su postali
svakodnevica i našoj deci, čak i onoj najranijeg uzrasta.
“Deca
sve češće radije biraju da ostanu kod kuće uz kompjuter ili mobilni
telefon kako bi igrala igrice. Komunikacija se zbog toga svela samo na
potrebe, pa i u razgovoru sa nekim, dete misli na igrice i često nije ni
prisutno tu gde jeste“, navodi Gordana P. master vaspitačica jednog
beogradskog vrtića.
“Roditelji im to obećavaju. Najčešći razlog
za to je naporan dan na poslu zbog čega daju deci telefon kako bi
dobili malo mira, odmorili i imali malo vremena za sebe. Na taj način
navikavaju dete na gledanje u ekran, bez nadzora gde deca posećuju razne
sajtove, gledaju snimke na Jutjubu i tako se sreću sa različitim
sadržajima koji nisu namenjeni deci, pa se često roditelji izenade otkud
to detetu, gde je to čulo ili ih iznenadi to što burno reaguju kada im
se uzme ili uskrati telefon“, objašnjava vaspitačica.
Kad zabava stvori problem
Ovaj način “zabave” deteta počinje da
zabrinjava onog trenutka kada korišćenje mobilnih uređaja počinje da se
odražava na njihov razvoj.
“Kada je u pitanju uticaj na razvoj
deteta, dovoljno je da se setimo da deca najviše uče istražujući,
ukoliko malo dete stavimo pred određeni uređaj i uskratimo mu tu
mogućnost istraživanja, mi na neki način otežavamo njegov razvoj”,
ističe Marija Končar master defektolog Centra za rani razvoj u okviru
Udruženja građana Roditelj.
“Korišćenje uređaja ovog tipa
svakako može da utiče na razvoj govora. Kako bi se govor pravilno razvio
detetu je potrebna stimulacija od najranijeg uzrasta, a to najbolje
možemo da uradimo ‘živom’ pričom, odnosno, kada nešto radimo da to
propratimo i pričom čak iako je dete novorođenče”, dodaje ona.
Kašnjenje govora se može nadoknaditi ukoliko nema neku patološku osnovu.
Međutim, kod ovakve dece se mogu pojaviti i simptomi autizma.
“Ta činjenica se može objasniti time što deca koja su previše izložena
televiziji ili telefonu su slabije socijalizovana, imaju slabije
razvijen rečnik ili govor uopšte, što i jeste jedan od odlika
autističnog spektra”, ističe Končar.
Deci preko dve godine do dva sata dnevno
Iako se ne može sa preciznošću odrediti granica do koje
godine ne bi trebalo dete susretati sa mobilnim telefonom, defektolog
preporučuje da se deci pre dve godine ne daju digitalni uređaji.
“Svako prekomerno izlaganje određenoj aktivnosti može naneti štetu.
Trebalo bi odrediti vreme u toku dana kada su svi uređaji ugaše. Takođe,
može se zaključiti, prema nekim istraživanjima, da deca ne bi trebalo
da provedu više od dva sata dnevno ispred telefona/računara/televizora.
Mada je bitnije obratiti pažnju na sadržaj nego na vreme”, tvrdi
defektolog.
Gde roditelji greše?
Koliko je bitan sadržaj koji gledaju,
objašnjava i sociolog Aleksandra Janković koja ističe da mnogi sadržaji
do kojih deca dolaze nisu adekvatni njihovom uzrastu.
“Upravo
zbog toga jako je bitno da postoji roditeljski nadzor. Ko ostavlja dete
od dve-tri godine da se samo igra sa mobilnim telefonom nije baš
odgovoran. Ako se taj kompjuter ili telefon shvati kao neka vrsta igre u
kojoj učestvuje i dete i roditelj, onda ima smila, ali ako detetu
ostavimo telefon da to bude njegova zabava bez nadzora, onda je to
krajnje neozbiljno. Davanje detetu da se igra maminim telefonom dok ona
radi nešto drugo je nešto što se zove otaljavanje roditeljske obaveze”,
objašnjava ona.
Takođe, ono što odrasli često zaboravljaju, jeste činjenica da deca podražavaju njihovo ponašanje.
Savet za mame i tate
Roditelji pre svega treba da se ponašaju roditeljski, to je ono što često izostane.
“Kada kažem roditeljski mislim da ukoliko se detetu da tablet da mu se
pokaže kako se on korsiti pokazivanjem dobrog primera, npr. kako da
tablet koristi da bi crtalo. Takođe, ne puštati deci TV kanale već DVD
snimke ili kanale i emisije prilagođene deci i njihovom uzrastu. I ono
što je najvažnije, da razgovaraju sa decom o onom što gledaju i
objasniti im sve što im može biti zbunjujuće”, zaključuje Končar.
Sociolog akcenat stavlja pre svega na direktnoj komunikaciji.
“Prva preporuka za roditelje jeste da deca moraju da provode više
vremena u komunikaciji koja je direktna, nimalo virtuelna, ako u tu
komunikaciju ubaci kompjuter i telefon u redu, ali ne može kao nekad da
se upali tel i da deca besomučno gledaju crtaće isto tako ni mob tel ne
može da bude zamena za roditeljsku pažnju i komunikaciju”, kaže
Janković.
Trka za novcem, sve češći prekovremeni rad na poslu I
naporniji život jesu nešto što se događa svakom roditelju, ali ne I
razlog da dozvoli da im decu vaspitava tehnologija.