U detinjstvu su nam smetale, vređale nas, i često smo zbog njih gunđali. Ali sada, kada smo odrasli, i imamo svoju decu, mi razumemo da je to bilo izraz ljubavi i brige naših roditelja. I šta više, i sami ih često ponavljamo, jer su to postale izreke koje se prenose sa kolena na koleno. To su one rečenice koje smo čuli bezbroj puta. Sada su nam simpatične i smešne.
Najviše zbog toga što ih i mi, kao roditelji, govorimo svojoj deci.
- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -
Da li se sećate ovoga:
- Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene?
- Kad porasteš, samo će ti se kazati!
- Obuj te papuče, nahladićeš se s nogu!
- Upaši se, gola su ti leđa, odoše ti bubrezi!
- Sto puta sam ti rekla ne ljuljaj se na stolici.
- Tamo gde si bacio, tamo i traži.
- Završila sam školu pre 20 godina, i dan- danas pamtim tablicu množenja.
- Ja u tvojim godinama…
- Ne interesuju me druga deca, već ti!
- Zato što ja tako kažem, eto zato!
- Gledaj me dok pričam s tobom!
- Vidiš li ti koliko je sati?
- Ko je koga rodio, ja tebe, ili ti mene?
- Dobiceš ti svoje kad dođemo kući.
- Zatvori ta vrata, nisi rođen u čamcu.
- Isti otac…
- Razumećeš kad dođeš u moje godine.
- Jednoga dana i ti ćeš imati decu, pa ćeš da vidiš!
- Dok ti ja kupujem, oblačićeš se tako. Ako hoćeš da se modiraš, idi i zaradi svoje pare!
- Da te nisam čula da kažeš “neću”!
- Tvoja jedina obaveza je da učiš!
- Stišaj tu muziku! Nemoj da ti ja uđem u sobu da je stišam!
- Pazi kako pričaš sa mnom!
- Pamet u glavu!
- Setićeš se ti mojih reči.
- Imaš li ti kuću?
- Dok si pod mojim krovom…
- Da se nacrtaš za sekund ispred mene…
- ZARADI, PA TROŠI!