“Otkako je The New York Times u martu 1916. godine objavio
da je veliki pronalazač bankrotirao, prestao je izlaziti u javnost. Kako
bi sačuvao energiju, ograničio je i kretanje po sobi. Imao je izvrstan
alibi. Bio je čovjek na lomači vlastitih ideja. Kritičari su ga
kamenovali, urlajući kako mu je potrebniji psihijatar nego Nobelova
nagrada, a nasrtljivi novinari koji su ga nekad zvali gospodarom munja
pisali su kako je velikom naučniku svemir pao na glavu.
Nikolu Teslu to nije pogodilo. Znao je da sve to sa njim nema nikakve veze. Bogovi su ga poslali da obasja svijet, i on je to učinio. Njegove sijalice dale su snažno ubrzanje razvoju industrijskog društva, no vjerovao je da će umrijeti neshvaćen i nije više htio da se petlja sa ljudima. Istina će doći i red će ponovo biti uspostavljen, u to je Tesla čvrsto vjerovao”, piše u reportaži Život genija objavljenoj u časopisu National Geographic.
Poznato je koliko je Tesla bio posvećen radu i da je čitav život podredio svojim izumima. Uročno-posljedično, izrodile su se navike koje su onovremenim ljudima bile, najblaže rečeno, neobične. Neobične su i nama danas, ali mi sada znamo koliko su te navike doprinele čovečanstvu jer imamo širu sliku.
Neke svoje već postojeće navike prilagodio je obavezama, dok je druge stvorio kako bi mu mozak što bolje funkcionisao, a ovo su neke od stvari koje je praktikovao:
Dugo razmišljanje
Nikola Tesla je često govorio kako može da zamisli mašine i retko je odmah pravio nacrte pre početka rada na njihovoj izgradnji. Ovaj proces vizualnog razmišljanja nije svojstven svim ljudima, ali osnovna ideja je koncentracija pre same izvedbe.
U svojoj autobiografiji Tesla je opisao ovaj proces:
“Moja metoda je drugačija. Ja ne žurim s konkretnim radom. Kada dobijem ideju, ja odmah krenem s izgrađivanjem u svojoj mašti. Menjam konstrukciju, radim na popravkama i upravljam strojem u svojoj glavi. Za mene je potpuno nebitno da li testiram turbinu u glavi ili u radionici”, rekao je.
Šetnja
Više studija je potvrdilo da odlazak u kratku šetnju doprinosi boljoj kreativnosti. I Nikola Tesla je izgleda bio tog mišljenja. Iako su njegove šetnje postale deo opsesivno kompulsivnog ponašanja, on je do ideja za nekoliko svojih izuma došao tokom šetnje. Tokom jedne od njih došao je i na ideju o naizmeničnoj struji.
Nikola Tesla se 1881. godine preselio u Budimpeštu. U tom gradu se oporavljao od nervnog sloma i često je šetao sa prijateljem i recitovao poeziju. Tokom jedne od tih šetnji rodila se ideja o naizmeničnoj struji, pišu Novosti.
Probleme rešavajte u samoći
Poput mnogih inovatora i kreativaca i Nikola Tesla je zastupao tezu da se tokom stvaranja i razmišljanja treba osamiti. Jedan od njegovih čuvenih citata kaže:
“Um je oštriji i koncentrisaniji u neprekidanoj samoći. Za razmišljanje nije neophodna bilo kakava velika laboratorija. Originalnost pristiže iz samoće koja oslobađa od uticaja koji nam štete kreativnom umu. Budite sami, to je tajna izumitelja, budite sami, tada se ideje rađaju”, govorio je ovaj genije.