Ako ste pomislili kako će špijuni, koji su na istim
stranama, pomoći jedan drugome ili barem neće povrediti jedan drugog –
pogrešili ste. Život tajnog agenta inferioran je zadatku. Osim toga, agenti na
tajnom zadatku ubistvom drugih agenata zadobiće poverenje druge strane koja
tada neće sumnjati u njihove namere.
Špijuni i tajni agenti oduvek su bili tema naše mašte.
Hiljade knjiga i filmova pokušali su reinterpretirati živote tajnih agenata,
njihovu tajnovitost i svakodnevicu prožetu uzbudljivim akcijama i poterama.
Ponekad su te priče bile daleko od stvarnih života špijuna, a ponekad stvarnost
može biti čak i čudnija od fikcije. TopTenz donosi nam 10 iznenađujućih
činjenica koje će nas uputiti u svet špijuna i kako on zaista izgleda…
1. Čak ni porodica
tajnog agenta ne sme znati njihov tajni identitet
Poprilično je očito zbog čega tajni agenti skrivaju svoj
identitet pred očima javnosti, ali njihov ”drugi život” često mora biti
skriven i od vlastite porodice, uključujući roditelje i decu, koja nikada neće
znati čime se njihov voljeni suprug/brat/sin zapravo bavi.
Tako je jedan bivši agent CIA-e rekao svojim roditeljima i
devojci da je niže plaćeni trgovac. Osam
godina je trajalo skrivanje istine, a u tom je razdoblju morao
zaustaviti roditelje da dođu u posetu (navodno je radio na Havajima, a zapravo
je bio u Avganistanu) i opravdavati se pred devojkom koja ga je često optužila
za ”običnu” neveru kada je shvatila da neke njegove priče ne drže vodu i
prepune su rupa.
2. Seks je jedan od
alata
Svi znamo da seks prodaje sve, ali sudeći prema sledećoj
priči, seks takođe služi za dobru staru špijunažu. Mnogo je primera u kojem
tajni agenti koriste svoje ženske (a i muške) atribute kako bi omeli metu,
došli do materijala ili generalno ”okupirali neprijateljsko područje”.
Jedna od najpoznatijih špijunki kojoj je zavođenje bilo
omiljen alat jeste Margareta Zele MekLeod, poznatija kao Mata Hari. U
zavisnosti od toga koju stranu priče doživite kao prvu, Mata Hari bila je
Holanđanka koja je odala tajne Francuza Nemcima ili je možda predala
dezinformacije Nemačkoj kako bi zaštitila Francusku. Kako god bilo, 1917.
godine osuđena je na smrt. Zapisano je kako je i u samom trenutku smaknuća, s
povezom oko očiju, slala poljupce svojim egzekutorima, ostavši na neki način
verna svom imidžu zavodnice.
3. Nisu svi špijuni
odrasle osobe
Naravno, ne uklapaju se svi tajni agenti u sliku Džemsa
Bonda. Bilo bi krajnje nepoželjno odudarati od okoline u skupocenim odelima i
preskupim automobilima. Za špijuna je najbitnije ostati – neprimećen. No u
nekim situacijama odrasla će osoba odudarati pa se špijuni oslanjaju i na decu
kako bi došli do željenih informacija.
Iako je ilegalno koristiti decu mlađu od 15 godina za
špijunske poduhvate, ta praksa nije neuobičajena. Deca katkada otkrivaju opasne
informacije, kao što su identiteti bombaša samoubica i terorističkih grupa, a
pokatkad su ohrabrena, blagoslovom vladajućih kao u Severnoj Koreji, da prate
svoje bližnje i prijave svako sumnjivo ponašanje koje nije u skladu s
dominirajućom ideologijom.
4. Samoubistvo je
katkada deo posla
Biti uhvaćen na delu uvek je moguće, a posebno je opasno ako
radite tako osetljiv posao kao što je špijuniranje za vladu. Osim toga, tajni
se agenti suočavaju s mogućnosti mučenja kako bi odali ono što znaju, a često
im preti i smrt. Kako od mučitelja, tako i od onih koji su na gubitku zbog
informacija koje nisu smele dospeti u pogrešne ruke. Pitanje koje se postavlja
jeste sledeće: zar je biti uhvaćen gore od smrti? Čini se da špijuni odgovaraju
sa ‘da’, a bočice tableta i otrova koje poseduju to i dokazuju.
5. U njihovim
redovima su i slavne osobe
Iako su na prvi pogled posao u kojem si u središtu pažnje i
onaj u kojem si u senci sušte suprotnosti, praksa pokazuje kako je moguće imati
oboje. Iako su se mnogi špijuni proslavili tek nakon uspešne karijere tajnog
agenta, postoje brojni primeri onih koji su za života radili oboje: pevačica
džeza Žozefina Beker, igrač bejzbola Moe Berg…
6. Nisu ni svi
špijuni ljudi
Špijuni se moraju stopiti s okolinom, biti neprimetni i još
važnije: moraju brzo doći, a još brže otići kako bi pokupili sve informacije i
ostali nezapaženi. U nekim slučajevima špijuni koji najbolje odgovaraju
parametrima imaju četiri noge, peraje ili krila. ”Životinje mogu tamo gde
ljudi ne mogu, a kada vidite životinju ne upali vam se alarm”, rekao je jedan
od CIA-inih zaposlenih.
Neki životinjski tajni agenti posebno su uvežbani za
raznorazne uloge, što zavisi o njihovoj vrsti i o potrebama zadatka. Tako su
golubovi često bili korišćeni za prenošenje poruka između divizija u Drugom
svetskom ratu. Nekada su čak snimali fotografije iz vazdiha svojim automatskim
kamerama. Mornarica SAD-a koristi delfine kako bi otkrili i prijavili podvodne
mine.
7. Špijunske agencije
imaju agresivne metode zapošljavanja
Ne iznenađuje činjenica da autoritarni režimi imaju prilično
brutalne metode uveravanja građana da postanu špijuni. Jedan bivši
severnokorejski agent rekao je kako je jednostavno otet iz škole kao
adolescent. ”Jednog se dana crni automobil zaustavio ispred moje škole. Bili
su iz vladajuće partije i rekli su mi da sam odabran… Samo trebam spakovati
stvari.”
Ni u demokratskim zemljama odabranicima se ne pruža
mogućnost alternative odbijanjem posla. Godine 2002., ruska sigurnosna služba
optužila je SAD zbog navodnog korišćenja droge kako bi pridobili ljude u svoje
redove.
8. Tajni agenti
uzimaju identitete umrlih
Kako špijun može osigurati uverljiv identitet na tajnom
zadatku? Neki tajni agenti zadrže vlastiti identitet, ali prikriju svoju pravu
profesiju. Većina američkih špijuna na zadatku je pod službenim pokrićem, što
znači da im je dodeljen lažni posao u američkim agencijama i da su pod zaštitom
diplomatije. Neslužbena pokrića mnogo su opasnija jer zahtevaju preuzimanje
nečijeg imena i profesije, nasumice, bez zaštite državnih tela.
Špijuni teže realističnim identitetima, a kada se pretvaraju
da su neko drugi, najčešće uzimaju lične podatke nekoga ko je umro kao dete
kako bi što uverljivije smislili prošlost. U Velikoj Britaniji policija na
tajnom zadatku uzela je identitete osamdesetero mrtve dece kako bi se
infiltrirala u protestne grupe.
9. Špijuni mogu ubiti
druge špijune kako bi ostali prikriveni
Ako ste pomislili kako će špijuni, koji su na istim
stranama, pomoći jedan drugome ili barem neće povrediti jedan drugog –
pogrešili ste. Život tajnog agenta inferioran je zadatku. Osim toga, agenti na
tajnom zadatku ubistvom drugih agenata zadobiće poverenje druge strane koja
tada neće sumnjati u njihove namjere.
10. Čak i kada su u
penziji, moguće je da neće umrijeti prirodnom smrću
Jednom, kada su njihovi dani špijuniranja gotovi, neki
agenti uživaju u mirnoj penziji, pišući krimi-romane i prisećajući se svojih
špijunskih dana.
Ipak, neki tajni agenti neće se složiti s time da je takav
život moguć. Ostatci njihove burne prošlosti prate ih i u penziji, a možda su i
razlog što neki od njih nisu umrli prirodnom smrću. Tako je, na primer, bivši
agent CIA-e Edvard Li Howard smrt dočekao u Moskvi, nakon što je navodno slomio
vrat u svojoj kući nakon pada niz stepenice. Takva smrt zaista može biti slučajna,
ali u ovom slučaju ipak otvara brojna pitanja.
U slučaju bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinenka, dokaz
ubistva i više je nego očit. On je, naime, otrovan radioaktivnim polonijumom
nakon sastanka s dvojicom bivših agenata na čaju. Za neke agente penzija je
samo još jedno opasno poglavlje u životu.