Tajna je i to da dubokoumni naredbodavci i organizatori ovih blokada, kojima Srbi blokiraju Srbe, nemaju odgovor na jednostavno pitanje: „A šta ćemo kad počnu jesenje kiše ili sneg, ne dao Bog!“ Ali, nije to najgore…
Gore od „kosovske tajne“ jeste zloupotreba ove reči, odnosno instituta državne tajne, strogo poverljive tajne, poverljive tajne i interne tajne, koja srpske poreske obveznike godišnje košta oko 1,5 milijardi evra. Prirodno je i uobičajeno da se neki državni dokumenti, najviše iz oblasti odbrane, bezbednosti i spoljne politike kvalifikuju oznakom tajne, u odgovarajućem stepenu gradacije. I najotvorenija društva i države sa najdužom demokratskom tradicijom imaju državne tajne koje se proglašavaju i čuvaju po strogo određenim zakonskim procedurama. Specifičnost Srbije je obilje, poplava državnih i drugih tajni i njihova zloupotreba u cilju prikrivanja prljavih poslova s korupcijskim i drugim kriminalnim atributima. Kad god nešto zasmrdi na finansijsku zloupotrebu, posebno u korišćenju budžetskih sredstava i vršenju javnih nabavki po hitnoj, skraćenoj, čitaj – kriminalnoj proceduri „otkriju“ nam da je to državna tajna i da se tu radi o „najvišim državnim interesima“…
Mostogradnja nigde na svetu nije tajnovita delatnost, osim u Srbiji, lideru u regionu po korupciji i srodnim aktivnostima, gde su cene čak tri najveća i najskuplja mosta ostale nedostupne javnosti. Onaj dunavski, između Beške i Krčedina, otvoren je za saobraćaj, a cena se još uvek ne zna, niti će se skoro doznati. Sigurno je samo to da će koštati bar duplo skuplje nego što je tenderom određeno. Most preko Ade po obećanjima odgovornih mogao bi da bude osposobljen za saobraćaj polovinom decembra, ali će iznos njegove konačne cene ostati tajna bar još godinu dana, do formiranja nove gradske vlasti, a možda ni tada. Onaj kineski most, koji za sada ide niotkuda ka ničemu, ima sva obeležja vaseljenske tajne, a tajna je i zašto je Kina povukla svog ambasadora iz Beograda, neuobičajeno, na polovini mandata.
Tajna je i procedura nabavke vakcina, prodaja NIS-a, neuspeh prodaje Telekoma i Jata, dok je ugovor države s Fijatom pozamašna količina teksta koji je sav precrtan i nevidljiv. Državna tajna je bio i onaj milion dolara odštete Kovačevićevoj američkoj žrtvi i izdavanje mu jatačkog pasoša. Tajna je i to ko su lideri i idoli srpskog advertajzinga i pod kojim uslovima kupuju reklamne sekunde na RTS-u. Tajna su i imena savetnika, političara i njihovih omiljenih i zaštićenih takjuna, koji poseduju i kontrolišu skoro sve srpke medije. „Satelit“, C-market, švedski vozovi, blindirani automobili… Ovakvih primera ima na stotine, na hiljade…
Zajednička karakteristika ovih mističnih državnih poslova jeste ta što su nam odgovorni (krivi?) za svaki od njih tvrdili da je „od najveće važnosti za naciju i na korist svih naših građana i građanki“.
Naravno, istina je drugačija. Bez obzira na tolike tajne, svi sve znamo, sve je jasno. Najveći broj ovih tajni su laži koje za cilj imaju prikrivanje korupcije vredne koliko i ovogodišnji budžetski deficit – sto pedeset milijardi dinara srpskih. Ogroman je to novac, ali je još gore od toga svest da predstojeći parlamentari izbori, u normalnom svetu najefikasniji način za obračun sa korumpiranom vlašću, neće promeniti ništa, osim što će, možda, korumpiranog „proevropskog“ Kurtu da zameni Murta „patriota“. To je isti onaj Murta koji je već krao na bazi „državnih tajni iz Knina, Pala i Prištine“ rutinom pravog švercpatriote ili petrolrodoljuba.
Zato, poštovani čitaoče, znaš šta ti je činiti. Kad osvane to lepo prolećno jutro, dan održavanja parlamentarnih, vojvođanskih i lokalnih izbora, dobro razmisli. Glasaj za onoga koji ti uliva maksimalno poverenje, za onoga koji ne skriva kriminal tajnama nego ga seče sabljom. Ako takvog ne prepoznaješ na glasačkom listiću, ne glasaj ni po koju cenu za najmanje zlo među ponuđenima. Neće nam pomoći negativna selekcija jer nam već vekovima ne pomaže, iako je uporno, maltene u neprekinutom kontinuitetu sprovodimo. Ako nemaš koga da izabereš bistre glave i punog srca, precrtaj prevarante i napiši im na glasačkom listiću svoju ličnu, anonimnu ili potpisanu građansku poruku.
Tekst preuzet iz Danasa