Zašto pojedini roditelji objavljuju na društvenim mrežama dječje knjižice sa svim peticama?

Poslednji dani juna pravi su pakao za tri vrste korisnika društvenih
mreža: onih koji “skroluju” zbog prirode posla, onih čija deca nisu sa
svim peticama, kao i oni koji uopšte nemaju decu. Post do posta iskače, a
sve same fotografije knjižica odlikaša, koje, gle paradoksa – ne
postavljaju mališani već njihovi roditelji!

Od kako su deca otišla na raspust, društvene mreže su preplavljene
postovima koje prikazuju đačke knjižice i ocene deteta. Pogađate, ako
već ne znate – u pitanju su sve sami odlikaši sa primernim vladanjem,
koji se ističu samo po dobrom. Nijedna četvorka. Nijedan neopravdani
izostanak. Onda shvatite da vaš mališan ima jednu četvorku i dva
neopravdana, i možda vas je sramota da pričate o tome? Grešite! Za ljude
koji ovo rade, i stručnjaci imaju objašnjenje i kritiku.

NEISPUNJENE AMBICIJE RODITELJA, LEČE FRUSTRACIJE PREKO DECE

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Psiholog Aleksandra Janković, smatra da je ovaj trend usko povezan sa
neispunjenim ambicijama samih roditelja. Kako kaže, oni ljudi koji su
ostvareni, nemaju potrebe da se proslavljaju preko sopstvene dece.

– Dobro pitanje za te roditelje koji kače fotografije knjižice svoje
dece jeste – zašto nikada nisu okačili svoju? Jer je često reč upravo o
tome, da se preko dece leče neke frustracije, kompleksi, osećaj
inferiornosti. Naravno, tu je i osećaj ponosa, i to je svakako ispravno,
jer pravo svakog roditelja da se ponosi uspehom svog deteta, ali često
se prelazi granica dobrog ukusa i mere – kaže Janković za Telegraf.rs.

Koliko god da je roditelj radio sa detetom i pomagao mu, donekle je
to i njegova obaveza. Dakle, to je uspeh deteta, ne roditelja.

Aleksandra smatra da ovo svakako nije pravi i jedini način da neko
iskaže divljenje. Postoji veliki broj načina da se postigne mnogo bolji
efekat, a da niko ne “zamrzi” to dete. niti počne da ga zadirkuje jer se
njegovi roditelji hvale njegovom knjižicom “na sva usta”, kao i da se
roditelji dece koja nisu savršeni odlikaši ne osete manje vrednim i
lošijim.

– Uz dužno poštovanje roditeljima, njihovom zalaganju i podsticanju,
mislim da to jednostavno nije pravi način iskaže divljenje, nego je više
u pitanju takmičarski poriv da se drugima pokaže šta mi imamo, a drugi
nemaju – objašnjava Janković.

ŽIVOT JE MERILO INTELIGENCIJE

Kako i sama kaže, svako čudo za tri dana. Pred nama je sezona odmora,
letovanja, pa će društvene mreže preplaviti fotografije sa letovanja.

– Deca to umeju mnogo bolje da kategorišu, nego roditelji. Često deca
onih roditelja koji ne spadaju u kategpriju omiljenih, najboljih, umeju
duhovito da se osvrnu na to šta rade mame i tate čija su deca favoriti.
A svaki roditelj koji je u poziciji da mu dete nije sa svim peticama i
najbolje, mora svom mališanu da objasni da najbolje merilo inteligencije
nije ta knjižica, nego nečiji život. I sam Veksler je rekao “Život je
krajnje merilo inteligencije“.

Tako da je sasvim izvesno da će se u ovim situacijama lošije osećati
roditelj, nego dete. Deca to sve uspešno kanališu. A savet za roditelje
je najjednostavniji moguć:

– Odgovor na sve ovo ne treba da bude ni agresivan ni zlurad. Kažite
“savka čast, svu sreću vam želim, važno je da su nam deca zdrava i da
zajedno napredujemo”, i to je to. Dovoljno je da čovek pohvali tu decu i
roditelje, i time jasno skrene pažnju da ova vrsta takmičenja zaista
nije neophodna – zaključuje psihološkinja Aleksandra Janković.

 

Izvor: telegraf.rs

 

 

 

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Mater

Najčitanije