otrebna im je potvrda koja kaže da je dete dobro, da bi moglo da se vrati u kolektiv. Potvrda koja kaže da nije zarazno. Traže da im prepišem lek za očnu infekciju koja je verovatno virusna (ili alergijska) i za koju tretman nije potreban, zato što ne mogu da se vrate u vrtić bez terapije. Žele da učinim nešto kako bi blaga temperatura ili poslednji znaci dijareje nestali (što, na žalost, ne mogu), jer, dok se to ne desi, ne mogu da se vrate na posao.
Za mene kao lekara, to je suludo – i predstavlja traćenje svačijeg vremena i novca zdravstvenog osiguranja.
Kako piše u studiji objavljenoj u časopisu Pedijatrija (Pediatrics), 88 procenata roditelja sa decom u vrtiću izjavilo je da su ih vodili kod lekara kad deca zbog bolesti nisu mogla u vrtić. Od tog broja, 30% je kod lekara otišlo po potvrdu – a mnogi od njih otišli su u hitnu službu (što više košta) umesto kod lekara opšte prakse, jer im je potvrda trebala što pre da bi se vratili na posao.
To baš i nema smisla.
Niko ne kaže da stvarno bolesna deca treba a idu u vrtić. Ne treba da idu ako imaju visoku temperaturu, ako puno povraćaju ili imaju jak proliv, ako tako ozbiljno kašlju da im to otežava aktivnosti, ili ako im je na bilo koji način loše. Ali, mnogi vrtići isključuju iz kolektiva decu na prvi znak temperature, posle jednog povraćanja ili proliva, sa blago zakrvavljenim okom ili bilo kakvim osipom osim pelenskog. Budući da se ovakve stvari maloj deci dešavaju relativno često, to znači da će njihovi roditelji mnogo izostajati sa posla.
„Mnogi vrtići isključuju iz kolektiva decu na prvi znak temperature, posle jednog povraćanja ili proliva, sa blago zakrvavljenim okom“
Za mnoge porodice, to je ozbiljan problem. Viđala sam i roditelje koji su ostajali bez posla. Viđala sam porodice koje su donosile vrlo loše odluke u vezi sa svojom bolesnom decom, zato što nisu imale drugog izbora – osim da ih povedu na posao, što retko može da ispadne kako treba.
Shvatam da u vrtićima brinu o zdravlju druge dece. Znam da ostali roditelji koji plaćaju za vrtić šize kada se dete sa temperaturom igra sa njihovim zdravim detetom. Već imam mnogo roditelja koji mi se žale kako se njihovo dete razboljeva u vrtiću – i sasvim je tačno da deca koja pohađaju vrtić češće boluju od zaraznih bolesti nego druga deca.
Ali… to nije sasvim loše. Mnoga istraživanja pokazuju da je razboljevanje u ranoj mladosti dobro na duže staze. Pomaže da se ojača imunitet. A pošto smo često zarazni pre nego što i shvatimo da smo bolesni, deca (i zaposleni) svejedno su izloženi zarazama.
Osim toga, ako vaš vrtić hoće da se stara o vašem detetu kad je prehlađeno, vi nećete morati da brinete zbog odsustva sa posla.
Američka pedijatrijska akademija (AAP) kaže da, kada odlučujemo može li bolesno dete u vrtić, treba da postavimo dva pitanja:
1. Da li ga bolest sprečava da učestvuje u aktivnostima?
2. Da li je bolesnom detetu potrebno više nege nego što osoblje vrtića može da mu pruži. a da se to ne odrazi na zdravlje i sigurnost druge dece?
Ako je odgovor na jedno od ovih pitanja potvrdan, AAP smatra da treba da ostane kod kuće. Istina, oni dodaju i treće pitanje: Mogu li druga deca da se zaraze od njega? Ali napominju i da je većina bolesti bezopasna, a da ostanak deteta kod kuće ne znači i da bolest neće dobiti i druga deca.
Ako zaista želimo da pomognemo zaposlenim roditeljima, moraćemo da se pozabavimo ovim problemom. Moramo pronaći način da promenimo kulturu koja vlada u vrtićima i shvatimo da su manje bolesti deo života – a naročito ranog detinjstva.
Trebalo bi da pronađemo srednje rešenje, koje ne vodi računa samo o detetu, već o celoj porodici.
Kler Mekarti je pedijatar u Bostonskoj dečijoj bolnici, docent pedijatrije na Harvardskoj medicinskoj školi, potparol Američke pedijatrijske akademije i majka petoro dece.
Izvor : Huffington post, prevod Detinjarije
