Kako bismo rešili postojeću krizu u kojoj se Izrael nalazi, važno je
da razumemo protiv kakvih sila se borimo. U ovom loncu se mešaju mnogi
lični interesi i lobističke grupe kao što se dešava u svakoj političkoj
krizi, ali snaga mržnje, besa i straha koji doživljavamo, raspadanje
društva i vojske ukazuju na prisustvo potpuno drugačije snage. Mnogi
Izraelci doživljavaju sadašnju krizu kao pokušaj vladajuće koalicije da
izvede radikalni prevrat u stilu boljševičke revolucije u Rusiji ili
Homeinijeve u Iranu – revolucije koja probuđuje mesijansku nadu na
jednoj strani i ogroman strah na drugoj. Ako ovo uspe, sanja deo
Izraelaca, ovde će biti raj! Ako ovo uspe, prestravljeni su drugi
Izraelci, ovde će biti pakao!
U izraelskoj politici stvorena je jaka mesijanska struja. Prešli smo
sa obične, redovne politike koja daje mala i praktična obećanja, a
ponekad ih i ispunjava – na politiku iskupljenja koja obećava raj na
zemlji, ali teži da proizvede pakao. Slično boljševicima i pristalicama
Homeinija, naši lokalni mesijanci veruju u tri stvari: da oni znaju put
ka spasenju; da im je zato potrebna neograničena moć; a da bi je stekli,
sva sredstva su dozvoljena i svaka je žrtva opravdana.
Mesijanci se nisu ograničili na jednu određenu stranku, na primer
Religozni cionizam. I deo Likuda i haredskih partija deli mesijanski
pogled na svet i želi da stekne neograničenu moć kako bi u Izraelu
sproveli radikalnu revoluciju. Mesijanci ne predstavljaju većinu građana
Izraela, ali slučajne okolnosti, kao na primer Netanjahuova suđenja,
omogućile su im da ovladaju značajnim resursima države. Mesijanci se
sada nalaze u fazi prikupljanja moći. Koriste ogromna sredstva vladinih
ministarstava i budžete koji su im na raspolaganju kako bi mobilisali
još podrške, kako bi postavili lojalne ljudi na sve položaje, od
policije do ministarstva obrazovanja, i tako prikupili moć koja im je
neophodna za ostvarenje svog sna o spasenju.
Mnogi Izraelci se nadaju da će mesijanci svojom voljom prekinuti
pokušaj prevrata kada vide koliku štetu prave ekonomiji, vojsci, društvu
i međunarodnom statusu Izraela. Ali mesijanci se ne boje uništenja. S
njihove tačke gledišta, stari svet je uništen, ispod njega se stvara
novi. Neće ih zaustaviti ekonomska kriza – s njihove tačke gledišta,
ekonomija može i da propadne. Oni će to prihvatiti. Bezbednosna
industrija, gas i još nekoliko privrednih grana će im obezbediti minimum
prihoda na kratki period, a za duži period će stvoriti novu ekonomiju
kao što su to uradili boljševici u Rusiji.
Mesijanci se neće zaustaviti zbog unutrašnje krize u vojsci – s
njihove tačke gledišta, oni i žele da se vojska raspadne. Nuklearno
naoružanje i njima verne jedinice u vojsci će im obezbediti minimum
odbrane na kraće vreme, a na duži period oni će stvoriti novu vojsku,
kao što su boljševici stvorili Crvenu armiju, a pristalice Homeinija
Revolucionarnu gardu.
Mesijanci se neće zaustaviti zbog odlaska lekara i akademika – njih
to stvarno ne plaši. Baš suprotno, biće sretni što su se oslobodili onih
koji prave probleme. Diktature se po pravilu ne raspadaju zbog lošeg
zdravstvenog sistema ili manjka filozofa.
Ne možemo se oslanjati na Sjedinjene Države da će zaustaviti
mesijance, imaju oni svojih briga, a čak i da povuku svoju zaštitu
Izraela, mesijanci će prebeći kod Kineza. Ne možemo se osloniti ni na
buduće izbore – mesijanci neće dozvoliti održavanje poštenih izbora na
kojima mogu izgubiti. Mesijanci pretpostavljaju da bi njihov gubitak na
budućim izborima doveo do niza kontramera, kao na primer razdvajanje
religije od države i preispitivanje okupacije. Zato oni namerno šire
mržnju i podstiču razdore u društvu, tako da mogućnost gubitka na
izborima izgleda kao potpuno uništenje ne samo njih, već i njihovih
sadašnjih saveznika. To opravdava njihove smicalice kako bi sprečili
poštene izbore (na primer ograničenje glasanja Arapa).
Ali šta će ih onda zaustaviti?
Mesijanci trenutno nemaju većinu u Knesetu. Još uvek su im potrebni
savezi sa umerenim snagama. Jedna mogućnost je da se umereni akteri u
koaliciji preokrenu pre nego što bude kasno i da zajedno sa opozicijom
naprave vladu nacionalnog oporavka. Suprotno Benet Lapidovoj vladi, koja
se namerno odrekla rešavanja osnovnih problema u Izraelu, vlada
nacionalnog oporavka će biti obavezna da se s njima suoči. Za mesijansku
opasnost rešenje nije flaster, već otvorena operacija srca. Glavni
princip vlade oporavka mora biti načelo da se rane moraju lečiti, umesto
što ih koristimo kao izgovor za sticanje moći i povređivanje drugih.
Nažalost, šanse za formiranje vlade oporavka nisu velike. Postoje
mesijanski faktori u svakoj stranci koalicije, pa da bi se takva vlada
formirala izgleda da nije dovoljno samo odstraniti Religiozni cionizam
iz vlade i umesto njih ubaciti Ganca i Lapida i još nekoliko opozicionih
partija. Što je još gore, umereni faktori u koaliciji misle da će moći
da jašu mesijanskog leoparda, a da ih on ne pojede. Istorijsko iskustvo
iz slučajeva kao što je boljševička revolucija nas uči da umerene struje
razumeju veličinu opasnosti tek kada se i sami nađu u čeljustima zveri.
Ako ne želimo da sudbina izraelske države zavisi od mudrosti i
sumnjive hrabrosti misteriozne sedmorke iz Likuda, onda je vrhovni sud
faktor koji bi mogao da zaustavi mesijance. Ono što sudije vrhovnog suda
moraju da odluče na raspravi u septembru nisu samo tačke načela
razumnosti ili odbora za izbor sudija, već suštinsko pitanje: da li je
dozvoljeno da mala većina u Knesetu jednostrano menja pravila
demokratske igre, da po svojoj volji slabi kontrolu i ravnotežu sistema i
preuzima neograničenu vlast?
Netanjahu i njegovi partneri tvrde da vrhovni sud ne sme da ukida
osnovne zakone. Ali svaki zakon se može definisati kao osnovni zakon, a
da nije potrebna relativna većina da bi se on usvojio. Ako je vrhovnom
sudu zabranjeno da ukine osnovni zakon, koji mehanizam će sprečiti 61
poslanika u Knesetu da donese, na primer, osnovni zakon o glasanju
Jevreja kojim će se ukinuti pravo glasa Arapa ili osnovni zakon o
nacionalnim medijima, kojim će se zatvoriti svi nezavisni mediji u
državi?
Kako bi se spasila izraelska demokratija, sudije moraju da oštro i
jasno donesu odluku da je zabranjeno da mala većina u Knesetu
jednostrano menja pravila demokratske igre i da ako koalicija to pokuša
vrhovni sud može da diskvalifikuje i osnovni zakon. Netanjahuova vlada
već signalizira da neće prihvatiti takvu odluku, što će uvesti Izrael u
ustavnu krizu. Ali postoje dobri razlozi da se nadamo da će u ustavnoj
krizi bezbednosni mehanizmi verno ispuniti svoju ulogu i stati uz zakon.
Mesijanci još uvek nisu uspeli da popune vojsku, policiju, Šabak i
Mosad svojim ljudima.
Međutim, čekanje odluke vrhovnog suda nosi ogromnu opasnost. Čak i
ako sudije vrhovnog suda budu ubeđeni da koalicija prekoračuje
ovlašćenja i pokušava da sebi prigrabi diktatorsku moć, oni će se jako
plašiti da ne budu ti koji će navodno izazvati ustavnu krizu i ne daj
bože dovesti do građanskog rata. Koji razumni ljudi žele da na sebe
preuzmu takvu užasnu odgovornost? Umesto toga, vrhovni sud će možda više
želeti da se odrekne ovlašćenja i na taj način kao institucija počiniti
samoubistvo – i da se nada da će se neko drugi umešati kako bi spasao
Izrael. Ako se vrhovni sud boji da donese hrabru odluku, on neće samo
sebe dokrajčiti, već će zadati smrtonosni udarac i protestima i celoj
izraelskoj demokratiji.
Strategija koja iz toga proizlazi je jasna. Svi oni koji se drže po
strani, moraju se odmah i svom snagom pridružiti borbi. Pre kritičke
rasprave u vrhovnom sudu moramo maksimalno pojačati pritisak kako bi se
sudijama pružila podrška javnosti potrebna za donošenje hrabre odluke.
Ako se rezervisti vrate u svoje jedinice, sindikati otklone pretnju
štrajkom, ulice postanu mirne i svi sa strpljenjem budu čekali odluku
vrhovnog suda, sudije će oklevati da zauzmu stav koji bi mogao da zapali
zemlju. Ali ako nacija bude i dalje protestovala i štrajkovala, ako
univerziteti i škole budu zatvoreni, ako bolnice i druge ustanove budu
radile samo u minimalnom procesu rada, ako stotine hiljada građana bude
demonstriralo na ulicama, to će olakšati teret sudija vrhovnog suda koji
tada mogu sebe videti kao spasioce države od krize koju neko drugi
stvara.
Stoga sada treba koristiti sva nenasilna sredstva koja su nam na
raspolaganju kako bismo rasplamsali proteste uoči rasprave u vrhovnom
sudu. Nužno je da se uzdržimo od bilo kakvog nasilja, ali sudijama mora
biti jasno da treba jasno da se odrede između liberalne demokratije i
mesijanske diktature. Ako pobegnu od odgovornosti pretvoriće se u sluge
mesijanske vizije. Isto tako ako misteriozna sedmorka iz Likuda želi da
pomogne da se Izrael spasi od diktature i građanskog rata, sada je
prilika da to učine pre sudbonosne rasprave u vrhovnom sudu. Svaki
naredni dan samo produbljuje rane u izraelskom društvu i otežava posao
buduće vlade oporavka.
Većinu ljudi, posebno one umerenih stavova, psihološka barijera štiti
od pomisli na najgori ishod. Boljševici i Homeinijeve pristalice su
pobedili i uspostavili rušilačku diktaturu jer su u nekoliko kritičnih
trenutaka umereni faktori mislili da ima još vremena i radije su se
držali po strani. Povremeno bi se neko pobunio i hrabro istupio – samo
da bi bio uklonjen pre nego što su drugi stigli da mu pomognu. Sve dok
više nije ostalo prostora koji bi bio po strani.
Haaretz, 30.08.2023.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 23.09.2023.