Državni univerzitet u Novom Pazaru jedini je ostao u fizičkoj blokadi, i za to plaća visoku cenu, tridesetak profesora je dobilo otkaz, oko dve stotine studenata je izgubilo status akademaca. Zato je cela Srbija došla u Pazar, da pomogne. Na skupu „Ili oni, ili mi“ još jednom se pokazalo da „Pazar je svijet“. Još jednom je pokazano zajedništvo i solidarnost. Među građane Srbije je vraćeno poverenje i kako se čulo, pobedili su sloboda i ljubav.
Jedino je za “onoga koji nikada ne laže” skup u Novom Pazaru bio besmislen i malobrojan. “Onaj” je, pogađate, Vučić gospodin, kome na skupovima aplaudiraju ucenjeni i plaćeni. “Onaj”, za koga je brlog polusveta i kriminalaca, koji se izdaju za studente koji hoće da uče, u Pionirskom parku „jedino ostrvo slobode u Evropi“, našao je da omalovaži veličanstven skup. Vučić se, definitivno, vraća na fabrička, radikalska podešavanja, i sve je više primera za to.
Razvoj događaja mu pomaže u tome, osionost i svakojako baljezganje ponovo postaju, ako su to ikad prestali da budu, njegov zaštitni znak, kao što kaže Baljak: „Blokaderi su predsedniku blokirali i mozak!” Tako predsednik nije otišao u Brisel, sa Samit EU o Balkanu, jerbo nam ne otvaraju poglavlja, a tamo neka Crna Gora i Albanija su pred vratima EU. Da se doda da je Ministar za evrointegracije po toj agendi izvoleo reći da je neodlazak u Brisel znak naše posvećenosti evropskom putu! A mi sve imamo, imamo „Rafale“, imamo „Zvučni top“, i oni nama tako. Na predsednikovu diplomatiju, Evropa je imala da kaže da za Srbiju ima mesta u EU, ali demokratsku, a ne onu koja je nazadovala na polju građanskih sloboda i koja gazi akademsku i slobodu medija.
Kad se Trampov zet Kušner odrekao mita u vidu „Generalštaba“, iz Amerike stiglo još lepih vesti, Kongres je usvojio zakon, ostaje da ga Tramp potpiše, u kome piše da je stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće, a uslovi za održavanje izbora nepravedni. Piše i to da zabrinjava što zvaničnici Srbije mirne demonstrante, opozicione stranke i civilno društvo optužuju za destabilizaciju vlade. Na sve to javio se i lično Putin, koji dobronamerno upozorava svoje „srpske prijatelje“ da se drže dogovora oko Naftne industrije Srbije!
Poradi svega, Predsednik, koji nikada ne laže, im'o da kaže da je ministar Selaković – protiv koga je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužnicu za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje – neverovatno porastao u njegovim očima. Dodaje da će sve da pomiluje i da čeka da protiv njega podignu optužnicu, da jednom zasvagda razbuca tu „kriminalno-bllokadersku bandu“!
Ima ovaj junak kapaciteta za još podviga, koji mnogima ne padaju na pamet. Ta on je bio najbolji student Pravnog fakulteta, koji je studirao šest godina. Kao generalni sekretar Srpske napredne stranke, donosio je Šešelju gajbe sa pivom, huškao protiv pripadnika drugih nacija, izgovorio i čuvenu „Sto Muslimana za jednog Srbina“, lično skidao tablu „Bulevar Zorana Đinđića“, i zamenio je tablom „Bulevar Ratka Mladića“, a izuzetne rezultate je pokazao i na jedinom radnom mestu na kom je bio, direktor hale „Pinki“, gde je prokišnjavanje rešio tako što su po hali potureni lavori. A bio je i ministar informisanja u Miloševićevoj vladi, kada su novinari i mediji “uživali najveća prava”, setite se kako je prošao Slavko Ćuruvija…
Naprednjaci su na vlast došli, jer je Evropa procenila da samo „patriotska“ stranka, kojoj jedino veruju „patriJote“, može da reši, preda, Kosovo. Setite se da je Tomislav Diplomislav Nikolić dobio čestitke za pobedu na izborima koji još nisu bili završeni. Kad međunarodna zajednica traži od predsednika Srbije dela, a ne reči, on se vraća svojoj izvornoj „politici“, i poručuje da je Srbija u nedaćama zato što „hoće da joj otmu Kosovo“! A on, kao što 13 godina njegove vlasti pokazuje, ne da Kosovo. Ima za to i dokaze, eno ga viče: Ja dišem, živim i radim samo za naš narod i našu Srbiju!